Требињцима за понос: Ради, свира и студира!

380621_1

ТРЕБИЊЕ │ Требињка Маја Милојевић једна је од оних младих људи који се могу похвалити вишеструким талентима. Ова Херцеговка се већ неколико година бави ручном израдом народних ношњи за лутке, свира необичан инструмент – тарабуку, а поред свега тога студира и ради.

Када је прије три године за Удружење жена „Васила“ из Требиња од жице и вуне израдила своју прву лутку, Маја није ни претпостављала да ће њени необични сувенири једног дана красити бројне домове широм Србије, Црне Горе, Италије, Грчке, Бугарске, па чак и Америке. Ова талентована Требињка, након сарадње с удружењем, почела је да ради самостално, али на мало другачији начин. Умјесто да израђује лутке, ова Херцеговка се већ неколико година бави ручном израдом народних ношњи за лутке, свира необичан инструмент – тарабуку, а поред свега тога студира и ради.

Не запоставља хоби

„Ово су обичне барбике за које је шивена народна херцеговачка ношња. Материјали су оригинални као на правој ношњи и веома су скупи и квалитетни. Опанци су од коже, чарапе од вуне, прегача је ткана, подсукња од српског платна, а ту имамо и украсне тракице. Баш настојим да то буде оригинално, као права ношња“, прича Маја и додаје да материјал углавном купује у Требињу, али да понешто мора да наручи и из Београда.

Иако израда само једне ношње захтијева много времена и труда, Маја, и поред тога што је запослена и што студира, не запоставља свој хоби. Може, каже, да испуни жеље и оних најзахтјевнијих, а готово да нема ношње коју не би знала да сашије. За једног Црногорца израдила је чак и лутке у покрету како играју чувену „пролету“, а за требињски КУД „Алат“ некада у само једној наруџби израђује и више од шест лутака. Они су јој, каже, и најбољи купци јер често путују, а њене лутке у традиционалној ношњи радо поклањају гдје год оду.

„Радила сам за једну конобу у Црној Гори. Човјек је тражио да му направим мушку и женску лутку како играју „пролету“. Обје лутке требало је да стоје на једном постољу, без икаквог ослонца и успјела сам да их некако жицом учврстим. То ми је, заиста, био највећи изазов, а уједно и један од мојих наљепших радова“, каже наша саговорница.

Можда некоме дјелује једноставно, али за шивење само једне ношње Маја потроши много времена.

Симболична цијена

„Не бисте вјеровали, али потребно је чак шест сати да се изради једна оваква лутка. Почињем углавном од подсукње. Њу прво сашијем јер ми је она као нека водиља за даљу ношњу, за фигуру. Затим, додајем украсне тракице да то изгледа лијепо. Након тога, правим опанке од коже, па прслук, и на крају иде ћурдија. Барбикама обавезно направим и традиционалну фризуру са плетеницом око главе“, прича ова талентована Херцеговка.

И поред времена, труда и материјала које уложи, Маја своје радове не продаје по високим цијенама. Једна њена лутка у Требињу кошта око 30 марака, што је и те како симболично када се упореди са цијенама оваквих сувенира у окружењу.

„Прошле године сам свратила у Котор, гдје има луткарска радња у којој су само лутке у народној ношњи. Једна оваква лутка кошта 70 евра. Баш иста оваква барбика у црногорској народној ношњи. То је тамо минимална цијена, а у пару коштају и до 300 евра“, објашњава Маја.

Љубав према удараљкама

Поред израде народних ношњи за лутке, ова талентована Херцеговка има и друге хобије. Већ пет година свира необичан инструмент – тарабуку, те бубњеве и гитару, а донедавно је била и члан требињске етно-групе „Захумље“. У тарабуку се, каже, заљубила када је слушала једног момка како је свира испред требињске цркве. Након дугог убјеђивања са родитељима, успјела је да добије овај инструмент.

„Тако сам почела да свирам. Знала сам да вјежбам чак и по четири сата. Прсти су ми често отицали, али та воља и жеља да научим ипак је нађачала све то“, каже Маја.

Прес