Талентована кошаркашица, Требињка  Миљана Џомбета потписала је са румунским кошаркашким клубом  „Феникс Галати“  уговор на годину дана.

Након одигране четири сезоне у србијанском клубу „Врбас Медела“, ово је Миљанин први одлазак у иностранство.

„У клубу сам који ми сигурно по свему одговара. Имаћу довољно простора да се покажем и унаприједим своју игру. До потписивања овог уговора је случајно дошло. Тренер млађих селекција из Португала је тренутно тренер Галатија и изразио је жељу да баш ја заиграм за румунски клуб. Ступили смо у контакт, разговарали и ето десило се да ускоро одлазим.“, прича Миљана за Радио Требиње.

Миљана одлазиу Румунију крајем августа, јер у  септембру већ почињу озбиљне припреме.

Њена љубав према кошарци траје још од раног дјетињства. Након сестре Милице, некадашње успјешне кошаркашице, такође било је природно да настави њен пут.

Почела је да игра у требињском  женском кошаркашком клубу „Требиње 03“. У Бањалуци је играла за КК „Борац“ четири године, а током тих сезона овај клуб се итетако поносио талентованом спортисткињом.

„Када сам завршила ангажман у „Борцу“, отишла сам у Србију и играла за „Врбас Мендела“ и такође, у том клубу провела четири сезоне. Дошла сам у Требиње, мало одмарала,  мало се бавила и другим физичким активностима.  Редовно тренирам у једној требињској теретани. Посветила сам се себи и ето лагано, како то само живот зна лијепо да посложи, прилика је нова „дошла“. Какад имам паузу, онда имам времена да се посветим и свом изгледу, да читам, да посјећујем позориште, биоскоп  и разне културне догађаје али и да изађем са пријатељима у град и да се проведем . Али када дође сезона, једино што је битно је кошарка, тада наступам озбиљно  и посветим се овом спорту да бих клубу за који играм донијела што боље резултате“, додаје Џомбета.

А добрих резултата праћених најбољим наградама које једва можемо и да набројимо је било итекако, и у Републици Српској и у Србији,  а сигурни смо да ни у Румунији неће бити другачије. Међутим, Миљана је остала скромна дјевојка, којој су све награде једнако важне али не воли да их истиче јер се кошарком бави  прије свега због огромне љубави.

За крај Миљана истиче да би круну своје кошаркашке каријере једног дана вољела да добије у својој родној Херцеговини.  Док се то не догоди, ми јој желимо много среће и успјеха, а њен труд и рад као и рад свих младих успјешних људи, сигурно ћемо пратити.

Сунчица Пешић