Требињска рјешења за псе луталице: ОД СТЕРИЛИЗАЦИЈЕ И ЧИПОВАЊА – ДО ИЗВОЗА У ЕВРОПСКУ УНИЈУ

ТРЕБИЊЕ │ Градска управа у Требињу ушла је у процедуру добијања лиценце за извоз и удомљавање паса луталица у Европску унију, чими би се ефикасније ријешио проблем одбачених љубимаца на градским улицама.

Начелник Одјељења за стамбено-комуналне послове Јања Ћапин за Радио Требиње напомиње да је азил за псе – само мјесто за привремени боравак одбачених љубимаца док не нађу новог власника, те додаје да је у текоћој години из требињског азила удомљено око 80 паса.

Као позитиван примјер навешћу азил из Градишке, који је ове године удомио чак 700 паса у земљама Европске уније. Тиме су ријешили проблем паса луталица. Надам се да ћемо ми у наредној години добити лиценцу“, истиче Ћапин, додајући да је у азилу тренутно смјештено око 40 паса које су напустили неодговорни власници.

Уз удомљавање напуштених љубимаца, Требиње проблему паса луталица настоји да одговори и мјерама контроле репродукције и власништва – кроз стерилизацију, односно кастрацију, те чиповање сваког медицински обрађеног пса.

Акција је почела још на прољеће кроз пројекат „Развој хумане заједнице“, који проводи Развојни програм Уједињених нација (UNDP) и Међународни фонд за добробит животиња (IFAW), у партнерству са Градском управом, волонтерима удружења за заштиту животиња Хумана заједница „Спаси“ и ветеринаском амбулантом „Анима Вет“, а чији је циљ ефикасно, одрживо и хумано рјешавање проблема напуштених паса на градским улицама.

Контрола репродукције смањује број паса и на улицама

Доктор ветеринарске медицине Рајко Јанковић из амбуланте „Анима Вет“ за Радио Требиње каже да је од почетка акције више од 70 паса, углавном са улице и из азила, стерилисано и кастрирано, уз чишћење од спољашњих и унутрашњих паразита.

Медицински обрађени пси су чиповани и уведени у базу података овлаштене ветеринарске амбуланте, а потом и обиљежени маркицом на уху, која је знак да је пас безбједан по околину.

Онеспособљавање за репродукцију сигурна је мјера да се број одбачених паса на улицама неће повећавати.

„Пројектом ће бити обухваћени и власнички пси, при чему ће акценат бити на мјешанцима. Циљ пројекта је да смањимо изворишта и самим тим биће мање паса на улици и у азилу, како би једног дана дошли у ситуацију да у азилу буду само они пси који још чекају на свој нови дом. Дакле, људи треба да знају да азил није мјесто гдје пас треба да живи, већ је то само мјесто гдје он привремено борави – до удомљавања“, напомиње Јанковић.

Зашто је пожељна стерилизација љубимца

Одјељење за стамбено-комуналне послове Града Требиња са својим партнерима ових дана креће и у промотивну кампању за стерилизацију – како би власнике љубимаца охрабрили на ову мјеру.

Тања Рајчевић из требињског Азила за псе за Радио Требиње каже да је за потребе кампање штампан и едукативни флајер усмјерен на рушење предрасуда и указивање на бенефите стерилизације и кастрације паса.

Људи се најчешће питају да ли ће пас бити болестан након кастрације или да ли ће му радна функција, на примјер ловачка – бити умањена. Неће, баш напротив. Све те функције чак ће бити побољшане. Стерилизацијом и кастрацијом добијате бољег и здравијег пса. А да не говоримо о ситуацијама када је куја у тјерању и када се око ње скупи читав чопор агресивних мужјака, који могу бити веома опасни по околину. Стерилизацијом ових проблема неће бити“, истиче Рајчевићева.

Напомиње да је током стерилизације пас под анестезијом и не трпи бол, као што је и уградња микрочипа потпуно безопасна по његово здравље.

Чиповањем против несавјесних власника

Пси одбачени на улицу углавном су некад били власнички, па је чиповање ефикасан начин и за дисциплиновање несавјесних власника. Тим прије, додаје Рајчевићева, што са новом годином ступа на снагу закон који прописује обавезу да сви власнички пси морају бити чиповани.

Чип електронски похрањује информације о псу и на основу формиране базе података лако је утврдити чијом „кривицом“ са пас нашао на улици.

Тај микрочип је практично његов пасош. Имамо читаче микрочипова и у сваком моменту можемо утврдити да ли је пас улични или је био власнички и о чијем псу се ради. Ако га је неко изгубио – може на овај начин лакше и да га нађе“, напомиње Рајчевићева.

Она је казала да је обрадује сваки случај када пас о којем брину у азилу нађе неки нови дом, те апеловала на суграђане – да дају нову шансу нежељеним и одбаченим љубимцима.

 „Желим да поручим људима да су мјешанци пси који нам могу пружити много више љубави него ови други пси. Заиста су жељни љубави и знају да је узврате“, кажа Рајчевићева.

Р.С.