Требињски имам Садмир Мустафић: На миру и доброти градимо мостове, да народ учи од нас

„Нема вјере неправилне, има само људи неправилних. Треба да се држимо мира, доброте, онога што нам је Бог послао. То треба истицати а не разлике“, поручује ефендија Мустафић.

Почео је мјесец рамазана, најважнији мјесец за муслимане. Пред сам пост, посјетили смо Меџлис Исламске заједнице у Требињу и разговарали са требињским имамом, ефендијом Садмиром Мустафићем.

Господине Мустафићу, у Требињу сте релативно кратко вријеме. Да ли сте се за овај период успјели навићи, како вам је у овом граду?

– Моје мишљење је да сам довољно времена у Требињу. Овдје сам са породицом, живим, радим. Све у свему, лијепо ми је.  Искрено и проблема увијек има. Али, они су ситни те нису вриједни ни помена, поготово не медијске пажње. Хвала Богу, лијепо ми је у овом граду.

Kакав је суживот са припадницима других вјероисповјести у нашем граду?

– Морамо као и сви други народи да пратимо цивилизацијске токове. Нормално је да сарађујемо, да се дружимо, да радимо све што смо прије радили. Да се поштујемо и живимо скупа. То је начин живота и другачије не може.

Имамо и примјере у пракси да једни другима помажемо. Можете ли нас подсјетити на неке од њих?

– Ево, на примјер, за све наше грађевинске послове у Меџлису Исламске заједнице ми имамо човјека који је Србин. Kоји ради поштено, одговорно и квалитетно. Ма шта да се деси, он нам излази у сусрет. Чак је био и на обновама џамија. Зато треба поменути и његово име. То је Божо Наранчић. Али има ту још примјера, још људи које хвалимо на сав глас. Такође, ми у оквиру Одбора за Међурелигијску сарадњу помажемо и Србима и Бошњацима на овом подручју. Ево и сада имамо нека средства па ћемо у скоријој будућности то утрошити на најбољи могући начин да неком помогнемо. Заједно са требињским парохом Драженом Тупањанином желимо показати да се може живјети скупа и да будемо примјер. Да народ учи од нас. Јер данас, када је вријеме мира то треба сачувати, а не неке историјске ствари износити. У етар треба да иду позитивне ствари. Цијењени владика је прошле године организовао Ифтар у Мостару. То је диван гест.

Познато је да је Рамазански пост један од пет стубова ислама. Можете ли нас упознати са правилима и начином поста?

– Он почиње након акшам намаза, иза осам сати навече. Почиње са ноћним намазом, односно молитвом које ми називамо теравија. То је једна од најдужих молитви и она се обавља искључиво у мјесецу рамазана. 27-ог маја је већ први дан поста а пости се тако што вјерник већ престаје да једе прије изласка сунца и не конзумира ништа до заласка сунца. Љетни дани су много тежи, неће бити лако, али вјернику то не би требао представљати проблем. Током 30 дана муслимани се уздржавају од јела, пића, цигарета и тјелесних задовољстава.

Меџлис Исламске заједнице у Требињу има у плану да прави „босанску собу“?

– Да, у праву сте. Већ смо урадили један груби дио босанско-херцеговачке собе у дуборезу. Сада радимо на лустерима и детаљима, ономе што даје „шмек“ тој соби. То је један лијеп простор гдје човјек осјећа духовни мир, а и желимо да покажемо туристима, али и свим људима овдје дио наше културе и традиције.

Kоја је ваша порука за крај разговора?

– Нема вјере неправилне, има само људи неправилних. Било шта што је човјеку допуштено, он може лоше да протумачи. Треба да се држимо мира, доброте, онога што нам је Бог послао. То треба истицати а не разлике. Треба ићи напријед, а напријед можемо само заједно.

Сунчица Пешић