ТРЕБИЊСКИ МАНАСТИР у архивима од Боке до Ватикана

ТРЕБИЊЕ I У Галерији Музеја Херцеговине вечерас је промовисана књига „Манастир Требиње (Тврдош), преглед помена кроз вијекове“, аутора Горана Ж. Комара, истраживача архива и писаног споменичког насљеђа.

Књига представља својеврсну историју Требињског манастира кроз преглед докумената који су настали или се односе на некадашње сједиште херцеговачке епископије Српске православне цркве, а који се чувају у најзначајнијим архивама окружења, међу којима су и ватикански и државни архив у Венецији.

Аутор истиче да је ријеч о документима највише важности за српску црквену и националну историју, међу којима су и они који бацају посве ново свјетло на у историографији прихваћене ставове о животу цркве у Херцеговини.

Комар наводи да су контраверзе око уније са Римском црквом посебно значајно питање – које је стајало на почетку овог истраживања, а као изазов који тражи одговор стоји и пред будућим истраживачима архивске грађе, напомињући да постоје ваљани разлози да се у историји прихваћена тумачења одређених докумената доведу у питање.

Управо су и његова истраживања, нарочито у архиви Ватикана, истиче аутор, подстакнута сазнањем да важна писма на ову тему нису потврђена и одговарајућим потписом, као што је случај са писмом „цетињског митополита Мардарија – да је ступио на пут Уније 1640. године и исповиједио правила папе Урбана VIII у манастиру Маине – а које није митрополит написао сопственом руком, већ његов архиђакон Висарион“.

„То сазнање је за мене било јако подстицајно да трагам и за другим архивским документима, која наводно потписују српски епископи, од Далмације до Мораче. Одређеним актима које је наша историографија криво оцијенила да припадају чак сабору Српске православне цркве – а заправо не припадају, већ одређеним епископима и старјешинама манастирским. Све то је низ врло интригантних питања које смо ми настојали да начнемо, преузевши огромну обавезу да ову књигу у будућности допуњавамо и поправљамо“, каже аутор.

У зборнику је, напоменуо је Комар, и документ који показује да је Требињски манастир старији по постанку него што то казује српски историчар Владимир Ћоровић, те да се помиње још у посљедњој деценији 15. вијека.

„У дубровачком архиву лежи неколико архивских докумената, а у једном од њих се помиње претходник митрополита Висариона, којем је Ћоровић категорички приписао градњу Требињског манастира. А није тако, Висарион је имао свог претходника, митрополита Василија, који је резидирао у Требињском манастиру, а да би ствар била још интересантнија – уз митрополита се помиње и неколико требињских свештеника, што је изузетно значајна ствар за историју цркве у Херцеговини“, истиче Комар.

Промоцију књиге организовали су Задужбина „Кнез Мирослав Хумски“, Српско удружење „Ћирилица“ Требиње и Музеј Херцеговине Требиње.

Р.С.