ТРЕБИЊЕ │ Стање шеснаест требињских платана након прошлогодишњег испитивања и орезивања је задовољавајуће, констатовали су данас у Требињу стручни тимови њемачке фирме „Нирнбершка њега стабала“ и „Градског зеленила“ из Београда.
Према ријечима Мирјане Ратковић, која је дио требињског тима за параћење стања платана, ради се додатним претрагама, како би се прецизно утврдило здравствено стање платана, након прошлогодишњих интервенција на овим стогодишњацима.
“Они су данас ту да са свим расположивим интрументима утврдимо тренутно стање. Стручњаци су за сада веома задовољни али остајемо у договору да ћемо пратити стање и у наредном периоду.”, рекла је Ратковићева.
Бодо Зигерт, власник њемачке фирме “Нирнбершка њега стабала” каже да је веома задовољан здрављем и изгледом платана али напомиње да се контрола мора наставити и у наредном периоду.
“Наредну деценију пратићемо раст стабала и крошње. Ако стање платана буде као у протеклих десет мјесеци, они ће бити сигурни бар двадесет година. ”, истакао је Зигерт.
Љубомир ПопараЉубомир Попара, инжењер шумарства, испред београдског “Градског зеленила” каже да су платани због свега што је до сада урађено сигурни минимум слједећих десет година.
“Бодо Зигерт је је у возилу које се зове “Хитна помоћ за дрвеће” дошао са најмодернијом техником за праћење и провјеравање здраственог стања стабала. Ту су инструменти,као што је резистрограф који прати екг дрвета, затим арборатис, који је у ствари скенер који се качи и повезује са лап топом и тако се добије попријечан пресјек стабла и лако се види да ли има икаквих здраствених проблема. Такође, ту су и инструменти за провјеру удара вјетра на дрво и након свих тих провјера можемо рећи да су платани сигурни бар наредних десетак, петнаест година.”, истиче Попара. Kошћела у Мркоњићима чудо природе
Попара је јуче прегледао и кошћелу у Мркоњићима, а данас ће са Бодом Зигером урадити детаљњије анализе овог стабла које расте поред цркве која је подигнута на темељима родне куће Светог Василија Тврдошког и Острошког.
“Ја сам и прошле године имао прилику да кошћелу видим, мислећи да се анализе могу брзо урадити. Међутим ријеч је о репрезентативном примјерку- чуду природе. Прам литератури која постоји у хрватским, српским , италијанским и мађарским стручним круговима, она је у врху старости и капацитета како висине тако и пречника. Она калусира и затвара неке површине које су просто невјероватне. Ја сам јуче сачекао господина Бода да му укажем на то стабло и он је био задивљен. Данас ћемо заједно отићи тамо да детаљније све снимимо и урадимо анализе, јер ни он у својој пракси није наишао на тај капацитет, такав квалитет калусирања рана и затварања пукотина и поломљених дјелова.”, закључио је Попара.
С.П.
