У БиХ и даље отворен 121 колективни центар

20151210192703_341647

САРАЈЕВО I У колективни центар сам као избјеглица дошла са двоје малољетне ђеце, а сада имам и унучиће, који ми такође одрастају у колективном центру. Жељела бих само да живимо као нормални људи, да више не будемо овђе.

Ријечи су ово Ранке Kовиљац, једне од чак 7.247 особа које и данас, 20 година од престанка рата у БиХ, живе у 121 колективном центру на подручју наше земље. Од тог броја је 702 ђеце.

„Унук ми стално говори да му је додијало овђе. Види да његови вршњаци из школе имају своје куће, да похађају неке активности које њему не можемо приуштити. У бараци у којој смо има жохара. Почели су и мишеви. Жохари нам уништише ствари које смо тешком муком набавили. Бараке су већ пропале. У неким ћошковима се види свјетлост свана“, испричала је Kовиљчева, која је 13 година у колективном центру у Сокоцу.

Према подацима Уније за одрживи повратак и интеграције у БиХ, изнесеним поводом Међународног дана људских права, избјегли и расељени у колективним центрима на располагању имају у просјеку 30 квадрата, које дијели четири па и више чланова. Од 121 колективног центра, 64 су неусловна за живот.

„Хигијена је лоша. Људи оболијевају. Ђеца се заразе. Нема купатила, нема каде. Страшни су услови“, казала је Мирхуниса Зукић, предсједница Уније.

Истакла је да ђеца напуштају школе, те да људима смјештеним у колективне центре нико не плаћа струју, воду.

„Центри нису у граду него изван, смјештени далеко од очију јавности. У ове људе се гледа као да су тај живот одабрали. Апелујемо да им се помогне. Ти људи су бескућници“, рекла је Зукићева и додала да људима јако тешко пада овај живот, те да је страшно и да, на примјер у Мостару, 20 година гледају своју срушену зграду.

Нагласила је да је за смјештај људи из колективних центара потребно изградити 2.600 стамбених јединица, те да је доста новца долазило за рјешавање и овог проблема, али је очито усмјераван нетранспарентно и ненамјенски.

„Начин да се колективни центри затворе је реконструкција стамбених објеката или градња зграда социјалног становања за оне који се не желе вратити него остати у садашњем мјесту боравка, а таквих је много. Имају средства за затварање колективних центара након донаторске конференције, одржане прије три године. Пратићемо реализацију“, додала је Зукићева.

Рањиве категорије у БиХ најчешће су жртве кршења људских права.

Због тога је неопходан виши степен политичке независности свих институција у чијој је надлежности заштита људских права и основних слобода грађана БиХ.

Џонатан Мур, шеф Мисије ОЕБС-а у БиХ, изјавио је да ова организација прати питања људских права широм БиХ, поготово имајући на уму мигрантску и избјегличку кризу, како на подручју западног Балкана, тако и широм Европе.

„Мигранти и избјеглице представљају велику кризу и изазов за све, па и за БиХ. Однос према мигрантима је питање заједничке политике сусједних и транзитних земаља“, рекао је Мур.

Антон Kасиповић, министар правде РС, рекао је да су сви људи једнаки пред законом и за превенцију и борбу против дискриминације, у свим облицима друштвеног живота, потребно је заједничко ђеловање државних институција, независних тијела и невладиних органзација.

Недељко Чубриловић, предсједник Народне скупштине РС, нагласио је да је ово законодавно тијело посвећено успостављању, гарантовању и заштити највиших међународних стандарда у области људских права и слобода, а у сегменту кршења медународног, ратног и хуманитарног права, како је оцијенио, напредак је остварив уз објективан, уравнотежен и праведан приступ свих у БиХ, укључујући и представнике међународне заједнице.

Бројке

121 колективни центар у БиХ
64 неусловна за живот
7.247 особа живи у центрима
702 дјеце међу њима
2.600 стамбених јединица потребно за њихов смјештај

Још 7.000 несталих

Иако су релевантне свјетске институције оцијениле процес тражења несталих у БиХ као веома успјешан, из Института за нестала лица БиХ саопштено је јуче да се у БиХ још трага за најмање 7.000 несталих, док је пронадено и ексхумирано више од 25.000 посмртних остатака, а више од 22.500 жртава је идентификовано и предато породицама да би их достојанствено укопале.
Независне