novac money

САРАЈЕВО │ Први пут након рата, штедња грађана БиХ у комерцијалним банкама премашила је износ од 10 милијарди КМ, а 525 грађана БиХ има уштеђевину већу од милион КМ, пише Слободна Босна.

Двије ентитетске агенције за банкарство управо припремају годишњи извјештај с прецизним подацима за 2015. годину.

Штедња грађана у Федерацији БиХ, на крају децембра 2015. године, премашила је износ од 7,4 милијарде КМ (односно 2.700 КМ по глави становника), док је штедња грађана Републике Српске на крају протекле године премашила износ од 2,8 милијарди КМ (односно 2.000 КМ по глави становника).

Укупни депозити грађана Босне и Херцеговине у банкама, упркос кризи, од краја 2008. до краја 2015. године повећани су за нешто више од 5 милијарди КМ, односно за око 90 посто!

Посљедњих неколико година штедња грађана БиХ убрзано расте, по веома високој стопи од 10 посто на годишнем нивоу, што је пет пута више од реалног раста бруто домаћег производа.

Тај се тренд дјелимично може објаснити вишегодишњом економском рецесијом која у правилу резлтује кресањем личне потрошње и растом штедње („за црне дане“), али овдје се не ради о стандарном расту штедње од 3-4 посто, као у другим државама регије, него о експлозивном расту од 10 одсто, који се не може објаснити и приписати искључиво рецесији. Очигледно ријеч о нешто сложенијем социјално-економском феномену.

Банкари се слажу у оцјени да штедњу грађана снажно привлачи крајње либерални порески систем и нарочито високе камате на орочену штедњу, које су и до 50 посто веће од европског просјека. За разлику од већине осталих европских држава, у БиХ не постоји порез на капиталну добит, дакле штедиша не плаћа порез на зараду остварену од камата.

Осим тога, пасивне камате, дакле оне камате које банка исплаћује штедишама, неупоредиво су веће од европског просјека.

На примјер, штедиша у Њемачкој може да рачуна на максималну камату од 1,5 посто, док се пасивне камате у БиХ на орочену штедњу крећу у распону од 2,5 до 3,5.

Снажан раст штедње грађана свједочи да је тржиште вриједносних папира још у повоју - вишак новца у правилу се носи у банку, а само ријетки вишком новца купују вриједносне папире, иако су камате на обвезнице неупоредиво веће од камата на штедњу.

Више од 50 одсто укупних штедних депозита у рукама је релативно малог броја особа - њих 34 хиљаде - што чини свега 1,2 посто укупног становнишва БиХ. Но, та шачица људи у банкама има више новца него осталих 3,8 милиона становника заједно!

При томе, свега 3.584 особе располажу с уштеђевином од 1,74 милијарде КМ.

Према информацијама Слободне Босне, тренутно у БиХ живи 525 милионера, дакле особа с депозитом већим од милион КМ, при чему сви милионери заједно имају на рачуну 650 милиона КМ.

На другој страни, грађани БиХ тренутно дугују банкама 8,5 милијарди КМ, што значи да је укупна штедња грађана за око 1,5 милијарди КМ већа од укупне задужености.

Грађани Федерације БиХ дужни су банкама 5,8 милијарди а грађани РС 2,7 милијарди КМ, а у просјеку, сваки грађанин БиХ банкама дугује око 2.000 КМ.
НН/Слободна Босна