У кампањи потроше 71.000 пензија

380136_1

БАЊА ЛУКА/САРАЈЕВО I Босна и Херцеговина ће у наредном периоду покушати испоштовати оштре препоруке групе експерата Савјета Европе. У борби против корупције, мијењаће се низ закона, а први ће се пред парламентарцима наћи измијењени текст Закона о финансирању политичких странака. Али, да ли ће нове норме спријечити старе коруптивне појаве?

То што сваки трећи грађанин Босне и Херцеговине има партијску књижицу за странке је аргумент у рукама да тврде да се финансирају из чланарина.

Но, други облици попут предузећа у власништву странке, некретнина, кредита, а посебно донација пуне благајне, највише у изборним годинама.

„Ми имамо чланарине и обавезу да сваки члан именован на позицију преко странке издваја пет одсто од дохотка“, каже Неђељко Чубриловић, потпредсједник ДНС-а.

Највеће парламентарне странке финансирају и сами грађани плаћањем пореза. Буџетска издвајања се годишње крећу и до 25 милиона марака колико је било у 2014. години. То је новац којим би могла бити исплаћена 71.000 пензија.

„Свакако ће све бити доступно јавности у смислу на који начин се финансирамо и из којих извора“, каже Наталија Тривић из Уједињене Српске.

Ревизори ЦИК-а провјеравају тачност финансијских извјештаја странака. Нова верзија Закона коју је усагласила радна група, предвиђа веће казне до 10.000 КМ за партије које буду вршиле притисак на предузећа да донирају новац за кампању.

Досадашња пракса показала је, кажу у Транспаренци Интернешнелу, да су странке прикривале стваран извор прихода, али и трошкова кампање.

„То што су странке пријавиле као трошак предизборних скупова, 1500-2000, то је немогуће, јер знамо колико пуно коштају естрадне звијезде рецимо. ЦИК нема могућности да то заиста провјерава“, каже Ивана Корајлић из ТИ.

Најбогатије странке у БиХ су оне социјалдемократске опције, СДП који приходе убире од многих некретнина, те СНСД који поред чланства од 150.000 грађана, има подршку многих предузећа.

У прошлом четворогодишњем мандату кроз благајну СДА прошло је близу 15 милиона КМ, од чега око 10 милиона буџетског новца. ХЏ-ови приходи варирају, но осјетно је да је број донација физичких и правних лица у изборним годинама милионски.

Предузеће може годиишње донирати 50.000 КМ некој странци, под условом да не послује са буџетом инсититуција.

Иако парламент усвоји предложене антикоруптивне мјере, мало је оних који вјерују да ће финансирање странака преко тзв. црних фондова престати и нестати.
Н1