У љубичастом рају

Кад процвјета глицинија, а деси се то већ средином априла, Билећани ће вам сусрет, сигурно, заказати у Ресторану „Стари дом“. Разлог томе је одушевљење чаробном пењачицом, у народу познатом по називу „плава киша“, а чијих пет стабала красе башту некадашњег Војног павиљона.

И, заиста, потпуно су у праву. И прије него што закорачисмо у овај кутак, помало сакривен од очију јавности, оте нам се уздах одушевљења.

Власник ресторана Миленко Радовановић нам рече да је прије нешто више од деценију преузео ресторан и затекао глицинију у тешком стању. Од суграђана је сазнао да је стара преко 70 година, а бројне новинарске екипе које су долазиле из свих дијелова БиХ потврдиле су му да је најстарија у Босни и Херцеговини. Чак је чуо и информацију да је заштићена од стране Унеско-а.

Све је било срушено, пало, запуштено, али нисам хтио одустати. Поставио сам затезаче. Више пута сам је подвезивао. Редовно је одржавам, залијевам,… Чак сам бушио зид скоро 80 центиметара да анкеришем и затегнем жицу која држи глицинију“, прича нам Радовановић и наглашава колико је труда уложио, али и тврди да се све исплатило. Јер, како рече, ништа не може платити љепоту њеног цвијета, а ни хладовину листа.

„Глицинија је дрвена, вишегодишња пењачица која води поријекло из Кине, а има је и у Јапану, Кореји… Као дрво може да нарасте до 20, па чак и 30 метара високо. Цвијет кратко траје. Свега двадесетак дана. Онда почињу листови и дуго имамо природну хладовину. Листови су сјајни и зелени, 10-30 центиметара дужине. Цвјетови су код нас љубичасти, мада, могу бити и плави или бијели. Увијек су сакупљени у цвастима. Цвјетање обично достиже врхунац средином маја. Плод је спљоштен, браон боје, а мухуна јој је попут пасуља. Отпорна је на температуре и овдје, у Билећи је имамо на пар мјеста, али су ова моја стабла, понављам, по тврдњама суграђана – најстарија“, закључује наш кратки сусрет овај гостољубиви билећки угоститељ.

Ј. ДAНИЛОВИЋ/Глас Требиња