У породици Бабић шесторо дјеце – и сви музичари

Два града, једна љубав, шесторо дјеце. Ништа необично, признаћете. Али ако кажемо да су сва дјеца музички образована и баве се музиком, то је, онда, нешто друго. Оца Требињца и мајку из Илијаша љубав је спојила у Бањалуци.

Ђорђе, Николина, Исидора, Марко, Катарина и Кристина сасвим су обични тинејџери и тек када их мало боље упознате схватите да су сви музички надарени и својом позитивном енергијом обасјавају околину. Васпитани у патријахалној породици и у духу православља, стасали су у побожне младе људе који могу бити примјер.

Под будним, топлим очима и меким рукама мајке Радмиле и чврсте руке оца Драгана, њима није тијесно ни у стану од 48 квадрата.

„Ми смо се упознали преко умјетности, сликарства. Ова кућа одише умјетношћу… И ова дјеца коју смо обоје жељели…Него сам се ја касно оженио!“, кроз смијех каже отац Драган.

У друштву Бабића сазнајемо да је љубав према музици у њиховом дому побудио бањалучки музичар, нажалост покојни, чика Марко Поповић. Дјеци је помогао и да остваре своје музичке жеље. Музика је само дио умјетности која се његује у њиховој кући јер је мајка Радмила академски сликар, али и тата Драган се некада лати боја и сликања. Ипак, основна средства за живот обезбјеђују као предавачи у средњој школи.

Мајка Радмила каже да је одувијек хтјела да има велику породицу са петоро дјеце.

„Одувијек сам хтјела петоро дјеце, али, ето имам их шесторо. Сви имају талента али не сликају, немају времена. Трошимо енергију у правом смислу те ријечи. Не замарамо се глупостима. Увијек пратимо једно друго, пратимо дјецу, па докле стигнемо. Ја некад заборавим гдје идем..Ови зову вамо, ови тамо..Сви се радујемо новом дану. Кажу ко пјева зло не мисли, а ко пуно мисли, није му до пјевања“, нашалила се Радмила.

У дому Бабића осјети се домаћинска атмосфера, а честитост и срдачност су свеприсутни. Нема мјеста умору иако су

претходну ноћ дошли из Београда са међународног такмичења на којем је њихов млађи син Марко са својим камерним саставом хармоника освојио златну медаљу.

Граје у кући више нема јер сви имају своје обавезе неко на факултету, неко у средњој а неко у основној школи.

Најстарији син, Ђорђе, свира контрабас и на 3. је години Музичке академије, а на Николина, Нина, је бруцош. Она свира гитару  у КУД-у Чајавец, Градском тамбурашком оркестру, бањалучкој Рок симфонији и Бањалучкој филхармонији.

Марко и Катарина нису хтјели да причају пред камерама. Кажу да се боље изражавају инструментима. Златне медаље то и доказују.

Бабићи имају свој рецепт за успјех – да би човјек био успјешан мора да буде самокритичан, тврдоглав и скроман.

„Наша су дјеца скромна. Зато је породица тако весела. Био је некад неки министар, прије избора, са тв екипом. Каже весело је код вас. Пита треба ли нам већи стан. Кажем ја да не треба, не би се нашли у толиком стану. Код нас је суботом и недјељом као у трамвају, сви се гурамо“, прича Драган.

Многи родитељи траже рецепт за васпитање и сада се питају како су Бабићева дјеца овако честита, скромна и радна. Можда ће вам бити јасније када чујете шта њихови родитељи имају да поруче свима који имају или планирају породицу.

„Окрените се породици и дјеци – најбоља је ствар. Не трошите вријеме неквалитено.. Љубав, разумијевање у породици. Сав терет муж и жена морају заједно да подијеле. Сваки дан треба поштпвати и уважавати. Испуните га радом , жељама, осмијехом. Ред мора постојати. Ако нема реда значи да влада анархија. А то није добро!“, поручио је Драган.

РТРС