У Пребиловцима Бог васкрсава кости мученичке

prebilovci1
ТРЕБИЊЕ │ Владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије упутио је позив вјерницима да присуствују освештењу храма Христовог Васкрсења и Светој архијерејској литургији у Пребиловцима 8. августа, истичући да се у том мјесту догађа Васкрсење, „догађај најважнији за човјека, свијет и постојање његово“.
Владика Григорије позвао је све вјернике да дођу на ово свето мјесто јер је „боље бити потомак убијеног него убице“, на мјесто гдје је храм саздан на праху и костима невино убијених.
„То што смо чекали и збило се – побједа правде и живота јер срамота је бити – не убијени – већ убица. Стога је боље да се огријемо на огњишту славе и страдања неголи да цијели свијет задобијемо, души својој наудивши“, навео је владика Григорије.
Он је нагласио да се у Пребиловцима догађа чудо и да „Бог походи народ свој“. „Бог васкрсава кости људске, премудрост Божија зида дом себи и њима, мученичким костима“, додао је владика Григорије.
Он је указао да су прије 75 година пребиловачки мученици живјели исто као и сви људи данас – бринули се, радили, стрепили, надали се, имали, оскудијевали, радовали се и туговали, некада пјевали, некада плакали, маштали, вољели, снивали, а да „неки други људи, пустивши у своја срца зло и злога, одлучише да их убију“.
Не да им узму имања само, њихову радост и тугу, него много више, наумили су да им одузму сами живот. И то су злодјело и починили. Убили су жене, дјецу, одрасле људе, старце и старице. Бацили су их у јаме тамнице, безданице, у таму најкрајњу, у дубину земље. Потом су дијелили плијен, њихова имања, њихов мал, овце и коње, волове, воће и поврће, жита и винограде“, навео је владика Григорије.
Он је истакао да њима убрзо, чим је рат завршен, није било дато да уживају у уграбљеном плијену, „већ да су ходили земљом зли људи, убице и крвници, опијали се, лагали, траг заметали и нетрагом нестајали“.

vladika-grigorije
„Kоначно, 50 година послије страдања кости мученика угледаше свјетлост и сунце и засијаше у тами људске злобе као мир и опомена, а синови страдалника напокон достојно сахранише кости предака“, подсјетио је владика Григорије.
Он је додао да људи, ипак, од њиховог страдања не научише много, већ да су синови злочинаца, синови по хтјењу и опређељењу, бомбама и минама разорили започети храм и костурницу и други пут мучки убили већ убијене.
Од њихових експлозија подиже се силан пепео и избише непрегледне варнице. Kао и оне прве, тако и ове убице почеше да као несрећни тумарају по свијету, носећи на себи пепео невиних и спаљених костију као неизбрисив траг. А, варнице те страшне експлозије падоше, пак, нечујно у домове синова мученика, у пригушена кандила и почеше смирено и тихо да служе и да свијетле“, истакао је владика Григорије.
Он је навео да се потомци њихови, многи Херцеговци расути по свијету, стојећи пред тим иконама молише Богу и свецима и разгоријеваше у себи сјећање на претке мученике, те из њихове вјере изниче храм Васкрсења Христова у Пребиловцима – бијел и свијетао, саздан на праху и костима невино убијених, саздан на вјери у Христа који изведе из ада, из утробе земље, сваку душу умрлу и смрћу заробљену.
Он, Христос у Пребиловцима изведе из смрти и преведе у живот мартире пребиловачке и херцеговачке“, рекао је владика Григорије и позвао вјерујући народ, ма гђе да су, да на празник освећења и прослављења ових светих страдалника дођу као на празник Васкрсења.
„Обуците се свечано, пјеваћемо побједи, неће то бити опијело. Дођите, ма гdjе да сте и ма колико далеко били, чекаће вас они, мученици пребиловачки, а са њима чекаће вас и сам Христос. Зато умијте душу праштањем, тијело миром и кајањем, срце пустите да гори као кандило, радошћу прекријте лице. Дођите у Пребиловце јер боље је бити потомак убијеног него убице„, нагласио је владика Григорије у позиву.
Освештење храма и Свету архијерејску литургију, како је најављено из Епархије захумско херцеговачке и приморске, служиће Његова светост патријарх српски Иринеј у суботу, 8. августа, са почетком у 8.00 часова.

1232custom
Храм у Пребиловцима изграђен је на мјесту спомен-костурнице у којој су биле положене кости више од 4.000 српских жртава из долине Неретве у Другом свјетском рату, која је минирана 1992.
У крипти цркве биће положене кости које су пронађене и сакупљене на овом локалитету по повратку Срба у ово мјесто.
Масакр у Пребиловцима код Чапљине један је од накрвавијих покоља цивилног становништва у току Другог светског рата. Више од 650 људи, махом жена, међу којима и 300 дјеце, брутално је убијено и ударцима сјекирама и гвозденим пајсерима у главу, бачено у оближњу јаму Голубинка поред мјеста Шурманци.
Осим Пребиловчана, сурову смрт у бездану огромне јаме нашло је још и неколико хиљада Срба из других херцеговачких градова који су живи похватани у организованим усташким рацијама.
Ликвидације су рађене углавном оштрим хладним оружјем, ножевима, сјекирама, тестерама, косама, тупим предметима, маљевима, лопатама, гвозденим шипкама и другим предметима.
У масакру је учествовало око 1.000 усташа предвођених локалним фанатизованим херцеговачким фратрима, махом ђацима широкобријешке фрањевачке гимназије.
Да би прикрили своју монструозну прошлост, потомци кољача су 1992. минирали спомен костурницу српских новомученика као и Храм Сабора српских светитеља који се налазио у склопу костурнице. Са неколико тона експлозива, спомен-костурница са костима 4.000 мученика, дигнута је у ваздух и уништена до темеља.
Срна