Уништила фреску, па добила богатство

375822_1
МАДРИД │ Да је неко пре десетак година рекао да ће градић Борха на северу Шпаније постати туристичка атракција, сви би му се смејали. Али, данас у тај градић долазе људи из целог света, око 150 хиљада од 2012. године, како би видели једну од најпознатијих слика у неколико последњих година.

Вероватно се сећате приче о фрески коју је на зид тамошње цркве насликао Елијас Гарсија Мартинез 1930. године, а коју је 82-годишња мештанка одлучила сама да рестаурира.

Резултат је описан као „најгора рестаурација у историји човечанства“. У жељи да освежи фреску, Сесилија Хименез успела је да претвори Исуса у биће налик длакавом мајмуну, који уместо блаженог израза лица има велику мрљу.

Прича о о фрески „Ecce Homo“ и томе како је претворила мали градић у главну туристичку меку тема је документарца Скy Артс-а, који прича приче о познатим уметничким катастрофама. А катастрофа Сесилије Хименез једна је од најславнијих.

Сесилија је посветила свој живот светилишту Цркве милосрђа у којој се налазила фреска, јер је у њој и сама налазила утеху након што јој је супруг преминуо. Остала је сама с два сина с инвалидитетом, а један је касније преминуо.

С обзиром на то да је волела да слика крајолике, фреска јој је била врло драга и сметало јој је што су со и влага у зраку довели до љуштења боје.

Свешеник јој је дозволио да поправи фреску, што је она редовно радила, али је 2012. године закључила да је слици потребна потпуна рестаурација.

„Мислила сам да знам како то да урадим, али боја ми је побегла““, испричала је за документарац.

Додала је да је рестаурација трајала дуже него што је очекивала, а усред посла је отишла на одмор.

„И тако је остала недовршена, нисам имала времена да поправим лице“, рекла је.

Намеравала је да настави посао кад се врати с одмора, али на несрећу или на срећу, никад није добила прилику. Кад је откривено шта је урадила с фреском, о њој је почео да прича цео град, а затим се прича проширила даље.

Слике њене верзије фреске „Ecce Homo“ постале су хит на друштвеним мрежама, а Сесилија се плашила да се врати у свој град. И данас јој смета што је људи приказују као старицу која није имала појма о уметности.

„Новинари су свету испричали да је то урадила старица која није знала да слика и која је уништила фреску. То није истина – да ме није било, фреска би одавно нестала“, тврди Хименез.

Највећи проблем представљала јој је чињеница да се нашла усред спора око ауторских права, јер је породица првобитног уметника тражила да се фреска врати у оригинално стање и тужила Сесилију.

„Нисам навикла на такве ствари. Желела сам да се земља отвори и прогута ме. Рођака ми је рекла да ће ме стрпати у затвор. То је била шала, али није била смешна. Плакала сам сваки дан“, испричала је.

Осим тога, смршала је шест килограма и пила лекове за смирење. Иако су јој црквене власти биле наклоњене, породица сликара није. Тереза Гарсија, једна од чланова породице, рекла је да није могла да верује кад су јој рекли да „мора да види рестаурацију“.

„Мислила сам да је то шала, нисам могла да верујем“, рекла је.

Убрзо се догодило нешто неочекивано. Како се Борха све чешће појављивала у новинама, туристи су почели да навиру како би видели чудну слику Исуса.

Убрзо је управитељ цркве закључио да би било паметно да се наплати улаз у цркву свима који желе да виде фреску. Људи су испред цркве стајали у редовима, а чак је и авиокомпанија Рајанер почела да нуди авионске карте по промотивним ценама за оближњу Сарагосу.

Сесилија је брзо постала звезда међу туристима, а градске власти брзо су схватиле да им нова верзија „Ecce Homo“ доноси много више користи од старе. Убрзо је њена фреска почела да се штампа на мајице, а Сесилију су позвали да постави изложбу својих радова, што је било испуњење њеног старог сна.

Само је породица уметника и даље била против фреске и тражила да уништи јер јој нарушава углед. Одлуку о власништву нове верзије фреске донео је суд, који ју је поделио између болничке задруге која је управљала црквом и Сесилије. Она се и данас љути што се цела прича отишла у смеру борбе за новац.

„Нисам хтела новац, рекла сам да га дају болници“, објашњава.

Четири године касније каже да се напокон помирила с оним што се догодило, а чини се и да ужива у својој популарности. Њена рођака открила је да Сесилија спорни догађај данас назива својим чудом.

„Каже да јој је Бог послао то као накнаду за све лоше што јој се догодило у животу. Не знам да ли је то добро или лоше, али она је данас позната“, каже рођака.

Сесилија је у мешувремену названа невероватном спаситељком града, а њени суграђани тврде да можда јесте упропастила слику, али је граду обезбедила богатство.

Б92