Упознавање: ЋУТАЊЕ, ИМИТАЦИЈА СРЕЋЕ… ИЛИ КАКО ИХ ДОЖИВЉАВАМО

Част, задовољство или незахвалну дужност да отворе овогодишњи Фестивал фестивала имаће најбројнија а вјероватно и најмлађа позоришна дружина на овогодишњој смотри.

Ријеч је о младом и надареном позоришном ансамблу из Даниловграда, која је настала у организацији НВУ „ЕгоКулт“ и у сарадњи са Гимназијом „Петар Први Петровић Његош“ из Даниловграда. Наслов поприлично двосмислен, „О ћутању и другим имитацијама среће“.

Шта се крије иза ћутања, питали смо аутора текста и једног од редитеља, младу Бојану Шолају.

„Ћутањем имитирамо срећу, будући да смо сви свједоци проблема који се у друштву рјешавају. Бирамо да ћутимо и да на неки начин смирујемо своју савјест и кажемо – мени је добро, али то није мој проблем, то је нечији проблем. Заиста, треба да се запитамо колико је то заиста нечији проблем, да ли је то проблем свих нас и да ли ми са собом носимо парче одговорности због које се тај проблем дешава“, каже Шолаја.

Додаје да представа третира проблеме маргинализованих група, избјеглица, Рома, зависника, дјеце без родитељског старања, људи који трпе насиље. И нашу одговорност за њихове проблеме.

„Треба да се запитамо да ли носимо неки дио одговорности због тога што ти људи данас имају проблеме. Можемо ли пружити некоме топли дом, помоћи да се избави из канџи насиља, можемо ли да помогнемо Ромима да нађу своје мјесто у друштву? То је оно што желимо да постигнемо – да се публика запита. И због тога ова представа,у суштини, и нема неки прави крај. Она крај проналази у свакоме човјеку који ће посматрати ту представу и завршиће се оног тренутка када тај човјек одлучи шта хоће, односно – неће учинити поводом тога. Дакле, главни лик ове представе није било ко од нас 47 већ публика“, истиче Бојана.

Представу је обиљежио и троструки редитељски приступ.

„Што се тиче редитеља представе, осим мене то су и професорица психологије у нашој гимназији, уједно директорица невладиног удружења „ЕгоКулт“ Анђела Новаковић и професор књижевности Мирослав Минић. Дакле, то су људи чија нам је и струка помогла да ову представу припремимо што боље. Анђела је искусан психотерапеут и, прије свега, помагала је глумцима да уђу у свој лик и да схвате шта је оно што је главно, што њихов лик треба да пренесе свим људима који се нађу у публици. Професор Мирослав Минић се уз књићевност бави и новинарством, изузетно је упућен у културне токове на нашим просторима.То је заиста јако добра екипа, заједно са глумцима који су заиста били изузетно пожртвовани од самог почетка“, наводи млади редитељ.

Додаје да у представи глуме ученици, који су имали тежак задатак да изнесу своје улоге на сцени, али су недостатак искуства, каже, надомјестили пожртвованошћу и преданим радом.

„Они су показали изузетну пожртвованост, одговорност, прије свега – жељу да одговоре овом задатку. Мислим да се и на сцени види да су они то учинили на најбољи могући начин и да су великим дијелом заслужни да ова представа изгледа овако. Почетак ове представе не би требало да тражимо у тренутку када сам почела да пишем сценарио или када смо почели да радимо ову представу већ је представа настала у оном тренутку када је свако од нас примијетио проблеме у друштву и пожелио да тих проблема више нема“.

Глумачки деби имао је млади глумац Лука Шћепановић, који је са школским другом прошао аудицију, која је била организована у даниловградској гимназији.

„На аудицији смо задовољили и добили улоге. На почетку уопште нисмо знали шта нас чека,али смо касније, на фестивалу у Бијелом Пољу (Фестивал драмских аматера Црне Горе, прим.аут) схватили да је све то доста озбиљно. Послије одигране представе, у разговору са члановима жирија, говорили су нам да смо добри, али да послије нас игра још представа и да не мора одмах значити да смо најбољи. Мене је то искрено изненадило, мислио сам да можда има неко ко је, искрено, спремио нешто боље од нас, али изгледа да смо ми, са нашом количином рада и енергијом, задовољили жири. Од септембра прошле године, односно почетка мог четвртог а њиховог трећег разреда радили смо на представи. Имали смо прво извођење у Центру за културу у Даниловграду, гдје су сва мјеста била попуњена пола сата прије почетка представе,тако да су људи са стране стајали да би погледали представу. Послије смо гостовали у Подгорици, затим у Бијелом Пољу, Котору и ево нас сада овдје. А Требиње је трон позориног аматеризма на овим просторима“, каже Лука.

Представа „О ћутању и другим имитацијама среће“ је проглашена за најбољу на 47. Фестивалу драмских аматера Црне Горе, који је одржан од 12. до 18. јуна 2017. године у Бијелом Пољу. Ово остварење добило је и награду за најбољу режију, као и за најбољег најмлађег глумца Фестивала (Магдалена Јововић).

У седам сцена млади глумци из Даниловграда приказаће ситуације из њихове свакодневице, као и унутрашње борбе са проблемима у којима су се нашли. У посљедњој, осмој сцени, шаље се порука којом се подстиче одговорност појединца да се укључи у рјешавање проблема поменутих група.

Девета сцена је поента свега, однос гледаоца и размишљање о срећи и имитацијама среће.