Упознавање: ЕВРОПЕЈЦИ НА МАКЕДОНСКИ НАЧИН

Може ли се повући линија која спаја синоћњу малограђанштину и вечерашњу „европеизацију“ и „Европејце“ које доносе чланови Гат сцене 71 Дома културе „Крсте Мисирков“ и македонског мјеста Свети Никола.

Трик питање!

Одговор може пружити свако по свом нахођењу, а ако питате аутора овог текста, „европеизација“ и малограђанштина се једно на друго наслањају. А онда се намеће и друго питање, има ли и постоји ли европеизација у умјетности? Но то су већ неке тешке теме. А за лаке (или нешто лакше) и шаљиве теме задужени су млади глумци из Македоније.

Редитељско кормило на овом броду у рукама има један стари фестивалски вук, Слободан Елисеев, стари фестивалац који, како рече памти и фестивалске дане из бивше Југославије.

„Радо се сјећам тих дана, био сам гост Фестивала од 1982. до 1988. Ако је судити по оном што сам синоћ видио, Фестивал још има ону стару добру физиономију. Иако се тада већ почело урушавати. Послије 30 година сам у Требињу и видим да се враћају ти дани“, каже Елисеев.

Говорећи о вечерашњој представи Елисеев истиче да је Недовићв комад остао једнако актуелан и након премијештања“ у Македонију.

„Недовићев комад, фарсу, у Македонији играмо на Малој сцени, али ова сала нам пружа одличне услове. Комад је истргнут из нашег времена. Стање на Балкану, на Западном Балкану је готово идентично. Комад је ‘пренесен‘ у Македонију али не губи ништа на актуелности, стање је свуда исто. Балкан је Балкан“, каже Елисеев.

Признаје да је скептичан у општем стремљењу према Европи.

„Веома сам скептичан према оном што сви прижељкујемо. И чему стремимо – Европи. Та и таква Европа је од нас све даља и даља“, истиче он.

Валентина Алексова, директор Дома културе „Крсте Мисирков“ из мјеста Свети Никола изразила је велико задовољство доласком у Требиње. Још је, чини се, задовољнија радом глумачке екипе.

„Преносим вам најтоплије поздраве из нашег малог града. Малог али лијепог и мирног. Наш Дом културе је центар свих културних збивања. ГАТ сцена 71 функционише више од 40 година, много је генерација младих глумаца створила и нама је велика част и задовољство што се такмичимо на овом великом фестивалу. Младост и снага млађих уз искуство старијих је комбинација која у нашем друштву доноси много добрих резултата“, каже Валентина.

Прије намјештања сцене Стефан Ђорчев, тумач једне од главних улога био је расположен да говори о „Европејцима“.

„Ово је тема која ће бити актуелна још дуги низ година. Одсликава балкански менталитет, менталитет балканског мушкарца који је груб, несносан, самосвојан, и који само себе гледа. Ја тумачим једног таквог мушкарца. Нас у представи, на примјер, медицинска сестра учи како да се понашамо у Евроспкој унији. Публика ће се смијати, али то је иронија. Смијемо се оном што нам се дешава, смијемо се нашој реалности. Тврдокорност је то што нам не дозвољава да дођемо у Европу. Увјерен сам да ће се представа допасти публици“, каже Стефан.

Екипа из Македоније, послије Требиња иде на Фестивал у Прокупље а након тога и на бањалучки Кестенбург.

Први испит је, ипак, требињска сцена.

Срећно!