Упознавање: ИГРАЛИ СМО СЕ НУШИЋА

Upoznavanje_TB (5)

Јул итекако зна да буде немилосрдан у Требињу.

Поготово кад мораш да чекаш глумце и направиш прилог за рубрику „Упознавање“. Са тим мислима Муфа (Јован Видаковић, фотограф, прим.аут.) и ја смо се приближавали Дому младих. Тај први, како га Требињци називају, „Хрупјелски успон“ такође зна да буде итекако неугодан на 34 степена Целзијуса. Ако је вјеровати дежурном метеорологу који „чучи“ у телефону.

Срећом, нисмо дуго чекали.

Као у школи, одједном крену армија младих глумаца. На крају колоне, и човјек који их је окупио, припремио, са њима радио и представу поставио. Жељко Милошевић.

Граја и жамор одједном су испунили хол и позоришну салу.

И док су глумци уносили сценографију (јел’те у аматерском позоришту сви раде све) Жељко нам бесједи.

Upoznavanje_TB (3)

„У овој представи ми се, у ствари, играмо Нушића а не играмо Нушића. Наши глумци су исувише млади да би на сцени носили те тешке карактере. Али ако у другом разреду средње школе могу да исправно размишљају о, рецимо, односу Ане Карењине и Вронског, запитао сам се зашто не би покушали да играју једно од најчешће извођених дјела Бранислава Нушића на свој, оригинални начин“, каже Милошевић.

Милошевић истиче да су млади глумци итекако свјесни који је њихов домет и какав је значај Фестивала фестивала и бугојанске „Федре“, гдје су недавно наступали.

„Код њих и даље постоји амбиција и неки интерни договор да буду бољи и да напредују. Драго ми је да су себе назвали ‘позоришним Исландом’ имајући у виду Европско првенство у фудбалу, гдје је ова острвска држава много направила а да од ње то нико није очекивао. То су феноменалне ствари. Имају жељу, амбицију, вољу, траже и добијају одговоре на најкомплекснија позоришна питања“, истиче Милошевић.

Милица (Милошевић), Давид (Попадић) и Филип (Анђелић) су били изабрани, од поприлично бројне екипе, да нам кажу ријеч-двије о својим утисцима у раду на представи, о наступима, треми, реакцијама публике.

Милица је једна од најстаријих. Има 18 година, а у позоришту је већ пет година.Рекла нам је да је позориште њена прва љубав и да воли оно што ради. Жељко, њен отац је и режисер, па смо је питали како је то радити са оцем.

“То уопште не смета на сцени. Режисер (тата) од мене тражи исто као и од свих осталих. Нема разлике и немам никаквих привилегија. Ми смо колеге на сцени и све одлично функционише”, каже Милица.

Upoznavanje_TB (2)

Са друге стране, Давид Попадић је један од најмлађих учесника овогодишњег Фестивала. Има 11 година, а већ пет је посвећен театру.

“Глумим са старијим од себе и нисам имао никакву трему. Нисам имао ама баш никакав проблем. Једва чекам почетак представе”, каже Давид.

Филип Анђелић је двије године у представи. Игра ујка Васу. “Изванредно искуство, заиста. Из Бугојна носимо лијепа искуства. Задовољни смо како смо одиграли иако смо имали велику трему. Није свеједно када за конкуренте имате тако добра позоришта. Ипак, били смо добри”, истиче Филип.

Требињска младост, “Нушић” на оригиналан, свјеж начин, ново ишчитавање Нушића.

Крајње занимљиво, нема шта!

Сретно вечерас!

Р.М. (Фото: Јован Видаковић)