Упознавање – Клуб младих ИКС/ОКС Бољевци: ЦРНА КОМЕДИЈА НАШИХ ДАНА

Upoznavanje_09
Док публика, али и учесници Фестивала фестивала, буду ишчекивали оцјене стручног жирија, имаће прилику и да се насмију. Додуше горко, али ипак насмију. Судећи по тексту „Не играј на Енглезе“, аутора Владимира Ђурђевића, у извођењу Клуба младих ИКС/ОКС  из Бољевца, многи посјетиоци, прије свега они мушког пола, итекако ће се препознати.

У средишту само привидно, „лаког” заплета, налазе се тројица урбаних тридесетогодишњака, „заглављених” већ негдје на првим животним кривинама – или због инфериорности према запосленој супрузи, или због немогућности да се докаже кроз површне сексуалне авантуре или неодољивог нагона да, користећи као „маску” невине шале, понижава властите пријатеље. Међутим, исто толико битан протагониста драме „Не играј на Енглезе“ – протагонист који се истовремено налази и у њима, али и изван њих – јест један од суштинских злодуха људске природе: страст према коцкању, тачније клађењу.

Глумац из Бољеваца Милан Милошевић каже да се никада не клади на Енглезе.

„Енглези су непредвидљиви, не можеш их ухватити ни за главу ни за реп. Овај комад је истргнут из савременог живота. Прича је настала на основу животне приче тројице другара, овај пут, ако се не варам из Батајнице“, наводи Милошевић.

На причу се надовезује његов колега Бојан Вукеновић који каже да је ова представа на програму, било професионалних било аматерских позоришта у Београду већ петнаест година.

„Публика јако добро реагује на ову црну комедију и видјећете вечерас да ће бити слично и у Требињу. Ми, наравно, играмо кладионицу – уочи сваке наше представе одиграмо тикете и одиграмо то за ‘праве’ новце и онда чекамо. И никада не играмо на Енглезе“, каже Бојан.

Појавни облик ове опсесивне страсти јесте клађење на резултате утакмица различитих националних фудбалских лига. На плану формалног развоја заплета, ауторов избор „спортске страсти” омогућава да се, паралелно, али и испреплетено с растом тензије због ишчекивања резултата, као и напетости које те промјене изазивају код ликова – а то су буђење и развијање неспоразума и сукоба међу тројицом пријатеља. Ријеч је, не само о конфронтацијама које произлазе из њиховог различитог формалног положаја – различите кладионичке прогнозе, а тиме и судар противрјечних очекивања, већ, како се све отвореније испоставља, и из одређених догађаја у блиској прошлости, које су угодну мушку и коцкарску идилу тројице лакомислених пријатеља већ усмјерили према сферама зависти, неповјерења и обмане.
„Момци, не играјте на Енглезе. Они су будале и не зна се ко може добити…” једна је од реченица у представи.
Чини се ипак да су једини „Енглези” они које и видимо управо тројица губитника, људи који не играју на резултат – или зато што нису сигурни која игра је уопште у питању или зато што су је већ унапријед изгубили.
Р.М.
Фото: Јован Видаковић