Упознавање: МАЛО ЈЕ МЈЕСТА КАО ШТО ЈЕ ТРЕБИЊЕ

Из године у годину, на нашем фестивалу, поново се „упознајемо“ и сваки пут нам је драже што су наши, сада већ, пријатељи из Бијелог Поља, опет у Требињу. Увијек је пријатно у њиховом друштву разговарати о новом позоришном остварењу. Сада о „Мировној мисији“, коју ће публика вечерас видјети на даскама које живот значе у Културном центру. На њиховом фестивалу „побрали“ су све главне награде! Па, најприје честитамо!

ПРЕДРАГ ВУКОЈЕВИЋ, Ратко

– Као глумац долазим, мислим, осми пут да се такмичим у Требиње на фестивал, а мимо такмичарског дијела, као гост, био сам једанаест-дванаест пута.

Мало је мјеста – то сваке године поновим, то увијек мора да буде почетак сваког мог разговора и званичне изјаве – на простору бивше Југославије, гдје тако радо долазим као што је то Требиње. То је због љепоте града, али и због свих вас, људи, који дајете душу овом фестивалу и који радите на његовој афирмацији и дружењу глумаца из бивше нам заједничке земље.

„Мировна мисија“ је ове године побиједила на фестивалу у Бијелом Пољу. Слободан Маруновић је написао адаптацију и режију, екипа је комбинација мене и Сање Ћировић, као искуснијих глумаца позоришта, уз дио младе гарде. Представа говори о тренутку који је врло актуелан у Црној Гори. Прихваћена је од стране публике, чини ми се, на прави начин. Играли смо је два пута до сада, пошто смо имали још пројеката, па нисмо стигли да је „изиграмо“ по Црној Гори, али биће времена. Мислим да ће ова представа живјети.

А, ево видјећемо, како ће проћи на Фестивалу фестивала. У сваком случају, задовољство је бити овдје, то још једном да апострофирам.

О ФЕСТИВАЛСКИМ НАГРАДАМА

– Неко ко је 28 година на даскама – има награде и главне и епизоде, бравуре и колективне. Зависи од сезоне! Тако је – некада буде родна година, па буду све награде за главне улоге, некада су за епизодне, све су, оне, у ствари, главне, али највише волим оне колективне, за колективни чин, када је представа побједничка.

Те награде – ако дођу, дођу, пријају оне увијек, али сада – хоће ли бити, главна, епизодна, колективна, потпуно је свеједно, нека представа буде успјешна и нека живи, нека кореспондира са публиком, то је оно због чега постоји овај посао којим се бавимо, свети посао, као што је позориште.

ДЕНИЗА ХАЛИЛОВИЋ, Мила

– У овој представи играм главну женску улогу за коју сам награђена на фестивалу у Бијелом Пољу. Први пут радим са господином Слободаном Маруновићем и могу рећи да ми је баш задовољство да сарађујем са њим. Екипа је баш на завидном нивоу, професионалци. Ми смо је ове године мало подмладили. И раније сам се бавила глумом, али сам правила паузу због студирања. Није ми први пут да сам у Требињу и баш ми је драго да сам поново овдје.

Глумим једну дјевојку, баш мојих година, која је прошла кроз разне проблеме са својим дечком, али на крају је ипак срећна, удала се. Видјећете о чему се ради! Улога ми баш „лежи“ зато што је ријеч о дјевојци мојих година и препознала сам се у неким стварима и ситуацијама. Баш сам задовољна својом улогом, што се показало и наградама на крају.

МЛАДИ – ПОРОДИЦА И ЉУБАВ?

– Још увијек не размишљам озбиљно о овим темама. Бавила сам се више учењем. Али, мислим да сада млади много мање о томе размишљају него што је то било раније, јер знам из прича старијих пријатеља и родитеља да су се много раније одлучивали на тај корак. Данас млади нису спремни да преузму такву одговорност. Тако да – све је мање младих који размишљају о породици и љубави, нажалост.

Лијепу Денизу весели што је у опет у Требињу, драго јој је што учествује на Фестивалу фестивала, што ће се дружити, упознати нове људе, а да ли ће уз то бити и награда, каже, видјећемо! Живот је пред њом!

Има ли љепшег мјеста за разговор о умјетности од платоа у центру града, одакле вас са једне стране гледа „кнез пјесника“ Дучић, а са друге велики Његош. Баш ту, срели смо Слободана Маруновића, црногорског глумца и редитеља вечерашње представе „Мировна мисија“, коју ће извести Бјелопољско позориште. Баш Маруновића су, на сценама широм свијета, у улози Његоша гледали више од 1.500 пута.

СЛОБОДАН МАРУНОВИЋ, редитељ

– Драго ми је да сам поново у Требињу, граду који заиста волим, и прошле године сам радио једну успјешну представу која се још памти овдје. Вечерас ће се Бјелопољско позориште представити „Мировном мисијом“. То је праизведба текста Јоване Бојовић, младе драматуршкиње која је студије завршила у Београду. Ја сам радио адаптацију, а то је једна савремена прича која говори о различитим визурама и погледима младих људи на свијет, на окружење, на живот и тражење бијега из тог једног галиматијаса, једног таквог живота гдје је неподношљиво живјети од разних рецидива и остатака прошлости.

Бјелопољска екипа је састављена од младих људи и старијих глумаца њиховог театра, мислим да су постигли један занимљив резултат који ће се вечерас овдје приказати. Надам се да ће га фантастична требињска публика, коју одлично познајем, добро примити.

Маруновић дуго сарађује са Бјелопољским позориштем, иза њих је чак осам заједничких успјешних пројеката.

– Наша сарадња је заиста плодоносна. Прије неколико дана у етно селу Вуковић, у Бијелом Пољу, одиграна је моја професионална представа „Хасанагиница“, по тексту Љубомира Симовића. Волио бих да и ова представа гостује у Требињу, у неком лијепом амбијенту, а овдје их, Богу хвала, има на све стране. Представа је играна пред 600 људи, са читавом компасеријом која прати моју замисао – са коњима, „пинзгауерима“, моторима до реквизита и костима из оног времена када се дешавала Хасанагиница. Мало сам се прошетао кроз футур, кроз данашњост а све то кохерентно спојио у једну цјелину коју публика два сата нетремице гледа. Моја жеља је да и ова представа гостује овдје што прије, а на неки начин прича „Хасанагинице“, по Симовићу, дешава се у Требињу.

Нека вечерас публика ужива у представи, то је прави смисао и циљ мога бављења позориштем, каже Маруновић.

Па, да им пожелимо најприје одличну игру и много аплауза, а потом да наставе побједнички низ!