Упознавање: ПИСАЦ СПУШТА ЗАВЈЕСУ

Завјесу на овогодишњи Фестивал фестивала спустиће домаћин,  Градско позориште Требиње представом Писац породичне историје“.

Комад по тексту класика црногорске драматургије Љубомира Ђурковића игра деветочлани ансамбл, у режији Слободана Маруновића, првака Црногорског народног позоришта, иза којег су бројне режије у аматерским позориштима Црне Горе.

Маруновић каже да Ђурковићев текст доноси актуелност која освјешћује, која ће „показати све наше мане и врлине, као и сву љепоту и негативност људског рода“:

Ђурковић у тексту који је и данас актуелан – доноси све савремене тезе, савремене проблеме човјека, породице и уопште онога на шта људи у свом животу наилазе као на препреку. Овај писац је познат не само у Црној Гори, него уопште у региону, његове се драме играју у Словенији, Хрватској, Србији, Бугарској, преведене су на више језика.  Комад “Писац породичне историје” извођен је у десетак позоришта широм Европе. Као млад глумац од 30 година играо сам у овом комаду, знам његову структуру, знам како дише и развија се с временом и чини ми се да та структура коју овај текст носи може да послужи да заједнички сви поручимо овом времену и људима –  да их учинимо бољима, да се виде боље, да све учине да и овај простор Требиња постане бољи дом за живот, љубав, за радост живота.

Aдаптација текста односи се на његово прилагођавање херцеговачком изговору.

Једина интервенција на тексту односи се на језик. Захваљујући лектору представе, проф. Олгици Цице прилагодили смо језик комада, који је писан у црногорском сленгу, конкретно подручја Подгорице и Цетиња, лијепом херцеговачком изговору, који су лингвисти узели као основицу за књижевни језик, каже Маруновић.

Добар рад се већ исплатио, Бугојанска ФЕДРА протекла је у требињском знаку. Од 11 могућих, Требињци су освојили чак шест награда – за најбољу представу у цјелини по оцјени стручног и жирија публике, за најбољу режију, најбољу глумицу и епизодну улогу, које су припале Весни Ђурић  и Игору Сврдлину, те Мирјани Бокун – за најбољу дебитантску улогу .

Са добром екипом  се постижу и добри резултати.Тренер, када је у питању позориште, је ту само да то све посложи у један естетски ток, да неки свој печат рукопису, а добри глумци треба да слиједе ту идеју. У нашем случају, на фестивалу у Бугојну смо одрадили добар посао, одиграли смо добру представу. Ми смо то знали и прије, након премијере, остварили смо добру комуникацију прије свега са публиком, али онда и са људима из театра који су препознали један добар, посвећен театар. Театар који није лажан, који осликава живот. Иначе не волим театар који служи за забаву, волим искључиво онај који поручује, освјежава, који има функцију да поправи свијет. Не бих се бавио театром када бих размишљао на тај начин, истиче редитељ Маруновић.

На овим балканским просторима, додаје, предуго живимо у миту, по којем стварамо лажну слику стварности. Комад „Писац породичне историје“, каже, треба да нас освијести и учини бољима.

Ми на овим балканским просторима живимо већ предуго у миту. И метафора ,,Писац породичне историје“ је тај мит у којем живимо и уљепшавамо историју, те стварамо бољу слику о себи него што јесмо. Посљедица тога је све ово што нам се дешава, и оно давно и оно јуче и ово данас што доживљавамо. Ништа се ми Херцеговци, Црногорци, Босанци не разликујемо од  других народа, ни Енглеза ни Француза. Имам огромно искуство,прошао сам скоро читав свијет, све са представама. Видио сам да сви људи на планети имају исте потребе, да сви траже своје мјесто под сунцем, само је питање какав је тај живот, је ли демократичан, је ли под неким принудом, у каквом систему живите. Да ли сте националиста, шовиниста, да ли сте под одређеним структурама које гаје сву мржњу или оним које сматрају да је човјек у центру свијета и да је то основа живљења. Свакако, треба васпитавати своју дјецу на том плану, а никако не митовима. Један човјек пише мит о својој породици, а тај мит доводи до раслојавања породице и до трагедије. Ми смо сити тих трагедија на овим просторима. И зато ова представа служи да нас освијести, да нас учини бољима. Она показује да треба да будемо бољи, толерантнији и мудрији него што јесмо, закључује Маруновић.

Жељко Милошевић, тумач једне од главних улога /Блажо Милишић/ и асистент редитеља, задовољан је добрим резултатима представе.

– Све што нам се дешава, дешава се заслужено, тиме што смо уложили огроман рад и труд, што иза нас стоји промишљање о позоришту, огромно одрицање. Таквим приступом стекла се добронаклоност и критике, не само Босне и Херцеговине него и региона према нама, истиче Милошевић.

Весна Ђурић је за улогу Јованке Милошић добила награду за најбољу женску улогу на 45.Театарском фестивалу БИХ „ФЕДРА“ у Бугојну. Наводи да је то заједнички успјех доброг и квалитетног колектива.

– Код нас је одлична енергија увијек присутна. Представа је један стваралачки процес, нормално је да буде емоција, озбиљно смо радили, уживали смо у сваком тренутку. Награда је пожељна и добродошла, али је свима нама аматерима највећа награда добра реакција публике, мислим да смо овом представом то и успјели. Публика је својим реакцијама то и показала и мислим да ће то бити пресудно за даљи живот представе, каже Ђурићева.

Дарко Куртовић, који у представи игра Стевана Милошића, истиче да текст, написан 80-тих година прошлог вијека, није изгубио на својој актуелности.

Текст смо прилагодили тако да се може играти било гдје. Ми смо га прилагодили нашем подручју, мало је остало и црногорског, пошто је ово ипак тромеђа. Свуда има тих породица, митомана, јер то смо уствари ми, каже Куртовић, додајући да га успјех у Бугојну радује, али и носи додатну одговорност пред домаћом публиком.

Наши саговорници истичу да ће се вечерас потрудити да свој град на Фестивалу фестивала представе у најбољем свјетлу. Само ћемо им пожељети репризу „ФЕДРЕ“! За почетак, признаћете, више него довољно!

Радио Требиње (Фото: Јован Видаковић)