Упознавање: „СМЕЈАЋЕМО СЕ НАМА“

Стеријини „Родољупци“ у новом читању вечерас на сцени Културног центра. У улогама Жутилова, Нанчике, Милчике, банкротног трговца, Смрдића, Гавриловића… глумци Културног центра Кула.

ДРАГАН ОСТОЈИЋ, режија

– „Родољупци“ захтевају ново читање. Данас је врло деликатно питање ко су то родољупци, на који начин се одредити према њима. Ту једну, како бих рекао, девијацију која погађа свакога. Али, чини ми се да смо данас још нижи и тежи у тим лудилима погрешног родољубља. Има једна ствар која се често заборавља, а то је да је у тој представи, у текстовима, Стерија говорио о разумном родољубљу. Значи, није реч о томе да оно не треба да постоји. Ми данас имамо и оне који кажу да га треба потпуно избрисати. Не, не треба! Али се мора тачно обележити ко су ти погрешни, да нас не заведу опет и то је нека врста опомене која нас стално прати, која је пратила њега, измучила га, самог Стерију, и дуго се чекало да тај комад изађе. Ми треба да будемо срећни што смо имали писца који је умео на свој, наш рачун, а да ми то прихватимо, да се смејемо, да себе искритикујемо и да се прочистимо.

СТЕРИЈА ЈЕ ТРАЖИО ВЕЛИКОГ ЧОВЈЕКА

– Наши родољупци су примитивни, површни, стално долазе са неке журке у којој су пијани и залуђени и такви остају до краја. Не могу да схвате где су погрешили. Највише ћемо се смејати – НАМА!

Остојић каже да комад „Родољупци“ не трпи политичку актуелност, јер онда постане баналан.

– Стерија се бавио суштином! Тражио је шта је то у тим људима да се тако понашају у тако драматичним временима. Он је, у ствари, тражио да обележимо појаве које нас доводе у стања безличја, безразумна, без схватања последица. У себи је тражио великог доброг човека! А ми, мале и опаке, више волимо!

Тог великог доброг ми смо у представи, да сада не откривам превише, описали као савест која је досадни старац који нам стално нешто звоца, који нам је и данас досадан!

О ОЧЕКИВАЊИМА И ПОЗОРИШТУ:

– Волео бих да позориште постане бар мало битније у нашем животу, ако је то икако могуће! Очекивања нису велика, нису оптимистична, али живимо и хватамо се за то мало зрно савести!

 КАМЕНКО БЕРТИЋ, банкротни трговац

– Банкротни трговац и директор Културног центра, да ли то једно са другим има некакве везе!? На сву срећу у Кули, још увек, нема. Лепо нас „тетоши“ локална самоуправа. Не можемо се пожалити на услове рада, но међутим, на све остало би се могли пожалити, али то је нека друга прича.

Кажу људи када смо дошли – сећају се наше „Зле жене“, од пре неких седам година. Некако Стерија и Војвођани, иду једно са другим! Тако да из тог гена, који ми носимо, равничарског, дође само да се створи представа. Цео ансамбл приватно је потпуно другачији од онога што ћете видети у представи. То је оно што је највећа ствар. Нико од нас, ни у примисли, није онакав како ћемо да одиграмо вечерас. Глумци воле супротности. То је оно што је глумачка трансформација или неки таленат који Драган Остојић, већ годинама, из нас извлачи. То је оно што је најлепше. Зато су глумци, помало откачени и померени, можда, тајно избацују из себе оно што не могу код куће!?

Смијаћемо се, вечерас, највише, самима себи, то је најлакше, али и најтеже!