Upoznavanje: „SMEJAĆEMO SE NAMA“

Sterijini „Rodoljupci“ u novom čitanju večeras na sceni Kulturnog centra. U ulogama Žutilova, Nančike, Milčike, bankrotnog trgovca, Smrdića, Gavrilovića… glumci Kulturnog centra Kula.

DRAGAN OSTOJIĆ, režija

– „Rodoljupci“ zahtevaju novo čitanje. Danas je vrlo delikatno pitanje ko su to rodoljupci, na koji način se odrediti prema njima. Tu jednu, kako bih rekao, devijaciju koja pogađa svakoga. Ali, čini mi se da smo danas još niži i teži u tim ludilima pogrešnog rodoljublja. Ima jedna stvar koja se često zaboravlja, a to je da je u toj predstavi, u tekstovima, Sterija govorio o razumnom rodoljublju. Znači, nije reč o tome da ono ne treba da postoji. Mi danas imamo i one koji kažu da ga treba potpuno izbrisati. Ne, ne treba! Ali se mora tačno obeležiti ko su ti pogrešni, da nas ne zavedu opet i to je neka vrsta opomene koja nas stalno prati, koja je pratila njega, izmučila ga, samog Steriju, i dugo se čekalo da taj komad izađe. Mi treba da budemo srećni što smo imali pisca koji je umeo na svoj, naš račun, a da mi to prihvatimo, da se smejemo, da sebe iskritikujemo i da se pročistimo.

STERIJA JE TRAŽIO VELIKOG ČOVJEKA

– Naši rodoljupci su primitivni, površni, stalno dolaze sa neke žurke u kojoj su pijani i zaluđeni i takvi ostaju do kraja. Ne mogu da shvate gde su pogrešili. Najviše ćemo se smejati – NAMA!

Ostojić kaže da komad „Rodoljupci“ ne trpi političku aktuelnost, jer onda postane banalan.

– Sterija se bavio suštinom! Tražio je šta je to u tim ljudima da se tako ponašaju u tako dramatičnim vremenima. On je, u stvari, tražio da obeležimo pojave koje nas dovode u stanja bezličja, bezrazumna, bez shvatanja posledica. U sebi je tražio velikog dobrog čoveka! A mi, male i opake, više volimo!

Tog velikog dobrog mi smo u predstavi, da sada ne otkrivam previše, opisali kao savest koja je dosadni starac koji nam stalno nešto zvoca, koji nam je i danas dosadan!

O OČEKIVANJIMA I POZORIŠTU:

– Voleo bih da pozorište postane bar malo bitnije u našem životu, ako je to ikako moguće! Očekivanja nisu velika, nisu optimistična, ali živimo i hvatamo se za to malo zrno savesti!

 KAMENKO BERTIĆ, bankrotni trgovac

– Bankrotni trgovac i direktor Kulturnog centra, da li to jedno sa drugim ima nekakve veze!? Na svu sreću u Kuli, još uvek, nema. Lepo nas „tetoši“ lokalna samouprava. Ne možemo se požaliti na uslove rada, no međutim, na sve ostalo bi se mogli požaliti, ali to je neka druga priča.

Kažu ljudi kada smo došli – sećaju se naše „Zle žene“, od pre nekih sedam godina. Nekako Sterija i Vojvođani, idu jedno sa drugim! Tako da iz tog gena, koji mi nosimo, ravničarskog, dođe samo da se stvori predstava. Ceo ansambl privatno je potpuno drugačiji od onoga što ćete videti u predstavi. To je ono što je najveća stvar. Niko od nas, ni u primisli, nije onakav kako ćemo da odigramo večeras. Glumci vole suprotnosti. To je ono što je glumačka transformacija ili neki talenat koji Dragan Ostojić, već godinama, iz nas izvlači. To je ono što je najlepše. Zato su glumci, pomalo otkačeni i pomereni, možda, tajno izbacuju iz sebe ono što ne mogu kod kuće!?

Smijaćemo se, večeras, najviše, samima sebi, to je najlakše, ali i najteže!