Упознавање: СВЕ СЕ МИЈЕЊА – ВОЂЕ ОСТАЈУ

Upaznavanje - Vranje (2)

Има тако дана када ти ништа не иде онако како си замислио.

Ако си помислио да си у стању да предводиш групу људи, буди свјестан да не можеш ни своје кораке правилно да усмјериш.

Е, баш тако!

Умјесто да синоћ, након представе, лагано, опуштено, напишем текст за ново “Упознавање”, ја сам, баш као и сваки “вођа” одлучио да све завршимо сутра, односно данас.

…“Хоћеш ли, мудри странче, пристати да спасиш толике душе од пропасти, хоћеш ли нам бити вођа?

Мудри странац за сво вријеме тог дирљивог говора не подиже главу. Остаде до краја у истом положају како га и затекоше: оборио главу намрштен, ћути, лупка по земљи и – мисли. Кад се говор заврши, он не мјењајући положај кратко и лагано проциједи кроз зубе:

– Хоћу!

– Можемо ли, дакле, поћи с тобом и тражити бољи крај?

– Можете! – продужи мудри странац не дижући главе.

Сад настаде одушевљење и изјаве захвалности, али на то мудрац не рече ни ријечи…“

Јасно је сасвим да сам ја био вођа, а Муфа, хтио не хтио, слушао је моје инструкције. Грешка!

Прво су прорадили “глуви” телефони, онда смо “пољубили врата” у Дому младих јер је проба, заказана за десет, отказана за 16 и 30, онда смо, непланирано  посјетили Хотел “Сан”, ту ми је заказао диктафон….Али доста о, како би Далматинци рекли, “пегулама”….Једина добра ствар у свему су били Врањанци.

„Адаптација ‘Вође’ је рађена тако да се у што већој мери користи изворни Домановић. Задржана је већина дијалога које је написао, а за све што је дописано – остаје у духу Домановића, уз осврт на актуелну друштвено-политичку ситуацију”, каже режисер представе Бојан Јовановић.

“Одлично познајем све учеснике у представи јер су сви прошли кроз школу глуме. Трудио сам се да, пошто је реч о ансамблу са четрнаест глумаца, да се сви представимо, да сви буду подједнако заступљени и да сви буду задовољни. Сви осим једног глумца, који је касније укључен у рад, играју више улога и врло сам задовољан оним што су урадили”, каже Јовановић.

Приповијетка „Вођа“ Радоја Домановића је политичко-друштвена сатира. Написана је 1901. године. У Домановићевом стилу, кроз цијелу приповијетку се прожимају исмијевање, сарказам и иронија. Он исмијава „силни и поштени“ српски народ, који је увијек уз своју земљу, чак и онда када је најтеже. Вријеме, које аутора наводи на подсмијех и укор, је владавина посљедњег Обреновића. У том периоду се посебно испољавају друштвени сукоби и борбе, као и наказност јавног морала. Домановић је незадовољан тадашњом Србијом, а народом, благо речено, разочаран. Свако поређење са актуелним тренуцима је случајно.

Upaznavanje - Vranje (4)

„Сви ми имамо подједнаке улоге у сваком сегменту. Направили смо представу у којој смо сав терет равномерно распоредили. Врло добро, чак и одлично смо се снашли. Провукли смо ‘Вођу’ кроз данашње време итекако успешно. Тако је и жири у Србији рекао. Има сличних тачака у тадашњим и данашњим вођама. Има свега у представи”, истиче нам глумица Андријана Ђорђевић.

Некако, уз све “пегуле”, завршисмо овај разговор.

…Некакав луди вјетар хучи Полицама и носи смеће. По Црквини сунце немилосрдно сија а кроз врели суви ваздух, готово као да шушти нервоза због кашњења.

Муфа и ја се загледасмо потпуно неодлучни.

– Куда ћемо сад? – проциједи Муфа неодређеним гласом.

– Не знам, одговорих ОДЛУЧНО.

Р.М.

Фото: Јован Видаковић