Утврђен узрок сушења четинара: Сјечом обољелих стабала спријечити ширење болести

ТРЕБИЊЕ l Анализа узорака обољелих четинара са подручја Требиња на Институту за шумарство у Београду утврдила је присуство три врсте гљива, потврђено је за Радио Требиње у Центру за газдовање кршом.

У овом предузећу истичу да сушење четинара није ескалирало у забрињавајуће размјере, увјерени да ће ширењу гљивичног обољења стати у крај – уклањањем заражених стабала која су већ у фази физиолошког пропадања.

Подсјећамо, сушење алепског и црног бора на подручју Требиња примијећено је средином априла на површини од око 40 хектара: на три локалитета зеленог појаса на југоисточном ободу града – Црквини, Гучини и Алексиној Међи, те у мањем обиму на Љубомиру.

Болест стигла са приморског подручја Црне Горе и Хрватске

Мирела Васиљевић, главни инжењер за узгој и заштиту шума у Центру за газдовање кршом, за Радио Требиње каже да стање није алармантно, али да опомиње на нужност предузимања мјера како болест не би добила озбиљније размјере.

Она истиче да налаз института препоручује два могућа метода сузбијања обољења – хемијском заштитом бакарним фунгицидима и механичким уклањањем обољелих стабала.

„Суховрха стабла је потребно уколонити ако имају више од 80 посто сувих избојака, те сакупити и уништити све шишарице на чијим љуспицама су образоване ове гљиве“, појаснила је Васиљевић.

Она додаје да су исте врсте гљива, чије је присуство утврђено на требињским четинарима, већ узроковале обољења шума на приморју сусједних Црне Горе и Хрватске, због чега се претпоставља да се са тог подручја болест раширила и на наше шуме.

Ова гљивична обољења на четинарима нису регистрована на другим мјестима наше регије“, навела је Васиљевић.

На јесен уклањање 50 до 70 критичних стабала

Бранко Тасовац, директор Центра за газдовање кршом, за Радио Требиње истиче да је план да се болест покуша сузбити уклањањем заражених стабала, код којих је обољење већ у стадијуму сушења и физиолошке смрти биљке, при чему се на ранијим искуствима темеље очекивања – да ће се опоравити стабла код којих је сушење захватило само подручје иглица.

„Хемијско третирање није препоручљиво у близини насељеног мјеста, а пошто је ријеч о високим стаблима – једина могућност је третирање авионима, што је за наше услове финансијски неизводњиво. С друге стране, гљива је у таквој развојној фази – да третирање не би ни било ефикасно“, појашњава Тасовац.

Додатно охрабрује, додаје Тасовац, успјешно сузбијено ширење истог гљивичног обољења прије пет година на подручју Билеће – примјеном исте механичке методе.

На ових 40 хектара зеленог појаса око Требиња није нападнут комплетан шумски састав – већ само биолошки слабија и мање отпорна стабла. По првим процјенама стабала за уклањање је између 50 и 70 – а сјеча највјероватније слиједи у јесен, чему ће претходити активности на снимању терена и маркирању критичних јединки“, истиче Тасовац.

Он додаје да је болест захватила претежно културе алепског а у мањем обиму и црног бора, те да је просјечна старост алепског бора на овим локалитетима између 60 и 70 година.

Тасовац подсјећа да се ово газдинство годинама бори и са обољењем „боров четњак“, које је посебно изражено у густој боровој шуми на подручју Ластве.

„Ова није штеточина која узрокује сушење шума у драстичнијим размјерама, али је важно опоменути становништо да избјегава сваки контакт са обољелим стаблом – јер изазива јаку алергију“, истакао је Тасовац.

Радио Требиње