Вечерас игра: ПОЗОРИШТЕ „СТЕВАН СРЕМАЦ“ ЦРВЕНКА

ВЕЧЕРАС ИГРА

Културни центар, 20:30

ПОЗОРИШТЕ „СТЕВАН СРЕМАЦ“ ЦРВЕНКА

Бертолд Брехт

МАЛОГРАЂАНСКА СВАДБА

Режија: Радоје Чупић

Кореограф: Јелена Салонтаји

Трајање: 75 минута

Играју:

Цвијета Јовановић Мучалица

Зоран Радуловић

Жељка Јелић

Гордана Јелић Мештер

Биљана Бјелан

Милорад Бјелан

Јована Радуловић

Јована Хорват

Душан Николић

Милан Иванић

Јелена Ђурица

Техника:

Зоран Драгичевић

Јозеф Керекес

Кристина Радуловић

Слободан Бјелан

Сретен Иванић

Плакат и афиша: Бојан Цветковић

О ПРЕДСТАВИ

Малограђанство је у ствари карактерна особина. Оговарање, изазивање зависти, или завист према другима, омаловажавање других,или напротив претерано уздизање других, додворавање, улизивање или уображеност… Све ово је Б. Брехт хируршком прецизношћу лоцирао и сместио у неколико сати свадбеног весеља. Нас је у овој представи највише занимало до каквог екстремног понашања може довести трауматичан живот препун притисака и стреса у оваквој средини који се огледа кроз доживљај младенаца.

Најбољи у Кули

Једногласном одлуком жирија 59. Републичког фестивала аматерских позоришта у Kули награде за најбољу представу, режију и костим додијељене су нашој представи „Малограђанска свадба“.

Ове године у конкуренцији за фестивал било је више од 200 представа, а осам изабраних за наступ у Kули представљају израз највиших домета драмске уметности међу аматерима у Србији.

О РЕДИТЕЉУ

Радоје Чупић, глумац и редитељ

Рођен у Новом Саду 3.02.1958. године. Ту је завршио основну школу, гимназију и Академију уметности – смер за глуму на српско-хрватском језику у класи водећих југословенских редитеља и педагога Дејана Мијача и Димитрија Ђурковића.

Првак Драме Српског народног позоришта у Новом Саду. До сада одиграо више од осамдесет улога у позоришту и око петнаест на филму и телевизији. Написао драму Челик, објављена у часопису „Сцена” бр. 1,2/2003

Режије:

– Отварач – Виктор Лану, Позориште Младих, Нови Сад

– Јелизавета Бам – Данил Хармс, Портал театар, Нови Сад

– Острво с благом – Бранко Милићевић-Коцкица, Народно позориште Сомбор (представа за децу)

– Челик – Радоје Чупић – Портал театар и Н. П. Сомбор

– Џандрљив муж – Ј. С. Поповић, Српско народно позориште

– Стаклена менажерија – Тенеси Вилијемс, Н. П. Сомбор

– Пепељуга – Александар Поповић, Позориште младих, Нови Сад (представа за децу и одрасле)

– Тестостерон – Анџеј Сарамонович, Позориште младих, Нови Сад

Награде:

Носилац скоро свих награда за глуму које постоје у Србији.

– најзначајније признање „Стеријина награда“ 1997. године за улогу кафеџије Монталбе у Путовању за Нант Еугена Кочиша, у режији Љубослава Мајере.

– Џандрљив муж – најбоља представа по оцени публике на фестивалу „Дани комедије” у Јагодини и најбоља представа по оцени стручног жирија на Фестивалу комедије у Бијељини, Република Српска

– најбоља мушка улога у представи Дух који хода, Дејана Дуковског у режији Александра Поповског, 2016, награда 3. „Нови Тврђава фестивал“, Чортановци

– награда „Предраг Пеђа Томановић“ за улогу Ћоркана у представи На Дрини ћуприја, режија К. Младеновић и друге улоге (Бора Шнајдер у представи Развојни пут Боре Шнајдера, режија П. Штрбац), 2016.

– награда на 67. фестивалу професионалних позоришта Војводине за најбољу епизодну улогу Ћоркана у представи На Дрини ћуприја, режија и адаптација К. Младеновић, 2017.

– награда „Златно зрно“ за глумачку бравуру, за улогу Вука у представи Дух који хода, режија Александар Поповски, 4. „Буцини дани“ (Александровац, 2017).

Награде Српског народног позоришта:

Годишња награда:

– за улоге: Помет у комедији Дундо Мароје М. Држића, у режији Р. Миленковића, Лаврентије у трагедији Ромео и Јулија В. Шекспира, у режији П. Штрпца, 2006.

– за улогу Казанове у представи Повратак Казанове, у режији Ане Томовић, 2007.

– за улоге у представи Дух који хода, Дејана Дуковског у режији Александра Поповског, 2016.

– за улоге у представама: На Дрини ћуприја, у адаптацији и режији К. Младеновића и Развојни пут Боре Шнајдера, у режији П. Штрпца, 2017.

О ПОЗОРИШТУ

Позориште “Стеван Сремац” је основано 1946. године интеграцијом позоришних група „Јован Стерија Поповић“ и „Жикица Јовановић Шпанац“. Исте године 15. октобра изведена је прва премијера Два цванцика. Од оснивања позориште ради у континуитету и у својој дугој традицији извело је више од 164 премијера. Први редитељ је био Богумил Карловарис, угледни сликар и професор.

Свакако треба поменути представе које су биле радо гледане: Два цванцика, Ђидо, Људи, Поп Ћира и поп Спира, Тројица, Госпођа Министарка, Огњиште, У агонији, Отац, Сабирни центар, Мој тата социјалистички кулак, Сумњиво лице, Светислав и Милева, Јесил’ ти то дош’о да ме видиш, Атентат, Развојни пут Боре Шнајдера, Три чекића, Лари Томсон трагедија једне младости, Фарсе, Код вечите славине, Породичне приче, Путовање малог принца, Три љубавне стреле, Португалија, Конкурс, Дом за вучиће, Сестре по метли, Кад би кулисе причале, Плава птица, Дивље месо, Доктор Шустер, Болест породице М, Мирандолина, Штефица Цвек у раљама живота, Лудаци, Мала сирена, Женидба… У нашем позоришту режије су остварили многи редитељи: Бора Стојановић, Благота Ераковић, Иштван Варга, Петар Ујевић, Драган Јовић, Драгољуб Мутић, Иван Хансман Јесенски, Саво Радовић, Милан Белегишанин, Богдан Јанковић, Владимир Лазић…

Велики процват позориште је доживело у сезони 1976/77 са представама Огњиште и У агонији, пласирајући се на Републички фестивал и Савезни фестивал у Требињу где су освојене златне маске за главну мушку и женску улогу и за сценски говор. Смену генерације позориште је успешно пребродило и своје златно доба наставља 1992. године пласманом на Републички фестивал у Пријепољу и савезни фестивал у Врању са представама Атентат и Развојни пут Боре Шнајдера. 1996/97. године долази до омасовљавања и подмлађивања ансамбла и са представом Три чекића позориште осваја прво место на Покрајинском фестивалу у Старој Пазови и пласман на Републички фестивал у Гњилану. У сезони 1998/99. године млади ансамбл се под режијом Ивана Хансмана Јесенског опробава у драми и са представом Код вечите славине осваја прегршт награда и признања (златна плакета на Републичком фестивалу у Кули, награду за најбољег глумца и глумицу, режију, представу и пласман на савезни фестивал). Са представама Породичне приче и Португалија, а у режији Ивана Хансмана Јесенског позориште и даље осваја награде и признања и пласмане на Републички и Савезни фестивал.

Данас позориште “Стеван Сремац” чине три ансамбла: дечији, омладински и први извођачки ансамбл.

У витринама позоришта можете наћи многе награде и признања која сведоче о успесима и учествовању на разним фестивалима (сусрети братства у Призрену, републички фестивали, Савезни фестивали, Ђађин меморијал, Фестивал културе младих у Књажевцу, Трема фест у Руми, Фестивал академских позоришта у Суботици, Барски љетопис, Фестивал позоришта за дјецу у Котору,Фестић у Београду, Фестивал хумора у Лазаревцу, Масукини дани у Великој Плани, Фестивал Под Словенском браном у Тлмачу, Словачка, гостовање у Краљевини Данској, итд…). Позориште је добитник октобарске награде, Зрака културе, Искре културе, Повеље за допринос трајању РФАПС Србије, Савеза синдиката Србије и многих других.

Ово је само део историје и признања позоришта „Стеван Сремац“ из Црвенке.