Велика криза: Налази ли се Македонија пред грађанским ратом?

СKОПЉЕ I Некадашња најсиромашнија југославенска република тренутно се прометнула у подручје Европе које највише узнемирава. Ситуација је ужарена не само на линији Македонци-Албанци, него још и драстичније унутар самога македонског етничког корпуса гдје су два пола раскољеног друштва – десни и лијеви – заузела борбени став. С обзиром на ионако углавном нестабилно окружење, постоји основана бојазан од могућег брзог ширења нестабилности и на друга јужнобалканска подручја, пише Јутарњи лист.

Има већину

Наиме, предсједник Македоније Гјорге Иванов одбио је дати мандат за састављање нове владе (избори су били још 11. децембра 2016.) лидеру Социјалдемократског савеза (СДСМ) Зорану Заеву који му је дошао с натполовичних 67 потписа (Собрање има 120 мјеста) јер се успио нагодити с три албанске странке. То су ДУИ (Демократска унија за интеграцију – Басхкими Демократик пëр Интегрим, БДИ) Алија Ахметија, која има десет мјеста, Покрет Беса (Лëвизја Беса) Билалла Kасамија (пет заступника) и Алијанса за Албанце (Алеанца пëр Схqиптарëт) Зиадина Селëна (три мјеста), које Заеву дају малу, али потребну већину.

Иванов је устврдио да Заев угрожава опстојност државе и македонске нације, да ради у интересу стране државе (мисли на Албанију) те да, унаточ уставној обавези, неће учинити оно што треба. Осим тога, Иванов је чекао лидера десно конзервативног ВМРО-ДПМНЕ-а Николу Груевског два и пол мјесеца (пробио је уставни рок) да с тим истим албанским странкама покуша формирати власт. Заев је такођер бурно реаговао: “Предсједник је извршио државни удар!”

У средишту Скопља почели су се окупљати симпатизери обију страна, а Груевски је отворено оптужио Заева да ради против интереса Македоније и Македонаца, да је “држава угрожена” и “народ узнемирен”. Од оптужби о угрожености нације и да је на дјелу државни удар само је мали корак до првог ударца који може суновратити земљу у амбис сукоба.

И међународна заједница је коначно схватила сву деликатност македонског питања. Федерица Могерини се усред слијетања окренула изнад Сарајева, још једне кризне балканске тачке, и свој авион пуним гасом усмјерила према Скопљу како би се упознала с догађајима.

Портпарол Европске комисије Маја Kоцијанчич затражила је да се што прије формира влада и широка коалиција с политичким консензусом како би се провеле реформе и посветило рјешавању билатералних питања која захтијевају ангажман свих политичких странака.

Но, не само то – недавно је републикански конгресник Дана Рохрабацхер рекао да “Македонију не сматра државом” те да ју је “најбоље подијелити између Kосова, Бугарске и неких других сусједа ако то желе”. Додуше, из Вашингтона су послије, на питање из Скопља о томе, одговорили да “САД подржава суверенитет и територијални интегритет Македоније”.

Дојче Веле је објавио вијест да ни Русија нема ништа против подјеле Македоније, али је то Путинов први дипломат Сергеј Лавров оштро дрмантовао. А амерички амбасадор у Скопљу у Обаминој ери, Јесс Л. Баилy, на Твитеру је објавио како сматра да је “Македонија напустила принципе демократије и владавине права” те подржао повјереника ЕУ за проширење Јоханеса  Хана који је тражио од Иванова да Заев формира владу кад већ има већину.

Но, ту је и Русија са својим интересима. Није тајна да су Груевски и Иванов “московски момци” које је Kремљ подржао током прошлогодишњих протеста против владе и предсједника, назвавши то америчким ударом на легитимну власт.

Брзи избори

Никола Груевски се у четвртак састао с амбасадорима Њемачке и Русије те им објелоданио да је спреман на “брзе пријевремене изборе”, што је очито његов циљ. Груевски очито не преже ни пред чим како би онемогућио Заева у састављању владе, поготово јер је овај већ најавио да ће самога Груевског и његове људе ухапсити због криминала који је починио над Македонијом.

Сасвим добар разлог да се не омогући трансфер власти, а све умота у рухо националне угрожености, велеиздаје и народне воље. Груевски се представља као заштитник Македонаца које угрожава Заев својим концесијама Албанцима које, ипак, на узици држи Еди Рама. Груевски оптужује Заева да се договорио да ће федерализовати државу, што би био увод у њен распад, да ће мијењати име, заставу и грб те допустити да албански буде службени језик на цијелом подручју Македоније. Заев је то демантирао, али оптужбе не престају и само долијевају уље на засад запретену ватру која се сваки час може распламсати.

Занимљиво је како се појавила информација да је Заева уцијенио Али Ахмети, вођа ДУИ-ја, да ће оптужити Србију за геноцид над македонским Албанцима у раздобљу између два рата. Заев је то демантирао, али београдски медији под утјецајем премијера Александра Вучића и даље подгријавају те вијести. Јавио се и предсједник Kосова Хашим Тачи који је рекао да би Албанци у Македонији требали узети судбину у своје руке што додатно потиче забринутост јер звучи као звецкање оружјем.

Независне