Више од 700 дјеце-миграната у Србији је без родитеља

БЕОГРАД l Рат је многе избејглице оставио без дома. Није мали број оних који су остали без родитеља, али дешава се и да су их управо они послали пут западне Европе. Кроз Србију је током прошле године прошло 5.400 дјеце-миграната, од чега је 177 било без пратње. Сада је у Србији око 750 њих без родитеља. Међутим, то су само званични подаци.

Надлежне више брину она дјеца која су невидљива, то јест чији боравак у Србији није евидентиран. За њима свакодневно трагају на терену.

Добро није натејрало дјецу да се из Авганистана и Пакистана упуте ка западној Европи. На пут су кренули сами или их је избјегличка рута раздвојила од родитеља.

У београдском Дому „Васа Стајић“ тренутно је осморо такве дјеце: ту су неколико дана чак и мјесеци. Држава им је додијелила старатеља.

„Старатељ је тај који доноси значајне одлуке за његово даље збрињавање, да ли ће се спајати са родитељима, сродницима, или учествује у поступку смјештаја у хранитељску породицу. Морате да му кажете гдје је дошао, да ово није затвор, да је ово једна институција гдје ће покушати да му помогну да не заврши у рукама кријумчара“, каже директор Завода за васпитање дјеце и омладине Драган Роловић.

Смештај за млађе од 18 година који су без пратње родитеља, осим у Београду, постоји у Суботици и Нишу. Брига о малољетнима, чак и уколико су странци, обавеза је Србије прописана законом.

„Ми смо једина земља од Сирије до Њемачке која је издала обавезујућа упутства свим центрима за социјални рад гдје год се налазе мигранти да за свако малољетно дијете мора бити одређен старатељ. Обезбијеђена је апсолутно здравствена заштита, а са Министарством просвјете разговарамо о модалитетима гдје бисмо на најбољи начин могли да укључимо ту дјецу“, истиче Ненад Иванишевић из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

У Србији је око 750 дјеце без родитељске пратње, тачније толико их је регистровано. Поједине организације тврде да их је много више. Упозоравају и да су они који нису регистровани у много већој опасности.

„Смањене бројке нису резултат успјеха борбе против кријумчарења дјеце, већ резултат тога да не можемо да испратимо све процесе. Често се дјеца шаљу у радну експлоатацију из земаља поријекла кријумчара, каналима да иду да раде. С друге стране, дјеца која су раздвојена од родитеља западну у руке неког ко жели да се искористи“, рекао је Радош Ђуровић из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.

У јеку избјегличе кризе, 2015. године, кроз Србију је прошло више од 170.000 малољетника. Од тога, без пратње родитеља било их је готово 11.000.

РТС