Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије рекао је да је Херцеговина природно гледано предивна регија, која је управо због људског фактора често била не само рајска долина, већ и долина плача.

"Необично је важно да Херцеговци разумију да су различитости добре, али подјеле лоше, те да науче да другачије од себе не доживљавају као опасност и страно тело, већ као конститутивни елемент свог сопственог бића", сматра владика Григорије.

Учествујући на трибини под називом "Шта је мени Херцеговина и гдје?", која је одржана синоћ у Пули у оквиру 23. Сајма књига у Истри, владика Григорије је рекао да је познавање различитости неопходно и ради самоспознаје, јер "онај ко познаје само себе, заправо не познаје ни самог себе".

"Ова суштинска важност другога, видљива је и у нашим сукобима, чије неријетко страшне размјере заправо управо показују да нам је до тог другог стало, те да макар подсвјесно осјећамо да су они дио нас", додао је владика Григорије.

Учесници трибине лексикограф Влахо Богишић и глумац Горан Богдан, те модерарор новинар и писац Емир Имамовић сагласили су се "по питању извјесне неодредивости и тајновитости Херцеговине и њених граница", наводи се на сајту Епархије захумско-херцеговачке и приморске.

Богишић је Херцеговине назвао "дубинском, рељефно-невидљивом, понорницом", а Богдан "најнепознатијим дијелом Европе".

Граница Херцеговине, сматра Богишић, често се жељела представити као прелаз из млетачког свијета и културе на неки нижи степен, али се култура ове регије показала и те како урбаном и достојном поређења са оним, на први поглед, знаменитијим.

Саговорници су се сложили да "Херцеговина и Херцеговци умију наоко изгледати грубо, док се испод површине заправо крије и те како много суптилности и изобиље других квалитета".

Све изречене критичке опаске имале су циљ да помогну да обиље квалитета, неспорно присутних у Херцеговини и Херцеговцима, што лакше изађу на видјело и донесу бројне плодове, наводи се на сајту Епархије.

РТРС