Владика Теодосије: Апел Србима да не продају имовину

Његово преосвештенство владика рашко-призренски Теодосије апеловао је данас на Србе на Косову и Метохији да не продају своју имовину и да не напуштају јужну српску покрајину.

Владика Теодосије је истакао да Срби не смију оставити „свето Косово и Метохију, на коме је много крви и суза проливено“, те их позвао да се стрпе.

„Биће бољих времена и бољих људи. Ово је била наша земља. Ако је ми оставимо и оставимо наше светиње, нас ће Господ оставити“, поручио је владика Теодосије у бесједи након Свете архијерејске литургије коју је служио у Манастиру Светих Козме и Дамјана у селу Зочиште код Ораховца.

Он је апеловао на православне вјернике да не остављају светиње и свету косовско-метохијску земљу онима који су 1999. године „направили гомилу камења“ од цркве у којој почивају мошти Светих Козме и Дамјана.

Подсјећајући да је црква септембра 1999. године до темеља разрушена, а икона Светих Козме и Дамјана разбијена на два дијела, владика Теодосије је рекао да је и згариште цркве било мјесто на коме је у јесен те исте године, уз велико обезбјеђење припадника њемачког контигента КФОР-а, служена Света литургија.

„Сећам се да смо током служења литургије недалеко одавде чули претње оних који су срушили цркву и који су желели да нестанемо, али се ипак у овај свети храм вратило братство, исцељени су болесни и немоћни“, рекао је владика Теодосије.

Он је истакао да су бројни донатори помогли да Црква Светих Козме и Дамјана и истоимени манастир у Зочишту постану мјесто окупљања Срба, почев од државе Србије до обичних војника из КФОР-а.

Владика Теодосије је навео да се обнављају српске светиње Свети Архангели, Девич, Призренска Богословија и многе друге, а тиме се и српско биће, насупрот онима који немају вјере, руше храмове и продају своју дједовину.

„Ако је судити по броју вјерника који су данас пристигли у Манастир Зочиште ова светиња неће остати сама и закоровљена, упркос злу које је Србе снашло“, рекао је владика Теодосије.

Светој архијерејској литургији присуствовало је неколико стотина вјерника.

У Зочишту ослоњеном на Велику Хочу попут села Оптеруша и Ретимље више нема Срба. Сви су протјерани у јуну 1999. године, а многи од њих су, попут двадесетак чланова породица Николић и Костић, киднаповани и нестали.

Далибор Нешић рођен у Зочишту са тугом се присјећа напада Албанаца са околних брда. „Све што је затечено у селу је силовано, мучено, пребијено, а оне који нису могли да умакну пред најездом албанских терориста и злочинаца су терористи вукли по селу, а потом стрпали у аутобус“, прича Нешић.

Он подсјећа да су, на дојаву преживјелих Срба, припадници њемачког КФОР-а кренули у потјеру и сустигли аутобус са близу 30 стараца надомак злогласног логора Клечка код Суве реке и успјели да их спасу и врате их назад у Ораховац.

Нешић каже да о зулуму албанских терориста довољно говори то што расељеним Србима није дозвољено да ни данас обиђу порушене и спаљене домове.

У Зочишту су изграђене 44 повратничке куће, али је већина њих „разидана“, а грађевински материјал уграђен у велелепне вишеспратнице Албанаца подигнуте на српским имањима.

У центру села на имању породице Нешић изграђена је џамија у којој се, каже Далибор Нешић, проповиједа мржња према Србима и идеја о отимању имовине и прогону свега што је српско или подсјећа на Србе.

Долазак Срба и Свету архијерејску литургију обезбјеђивао је велики број припадника Косовске полицијске службе, чије је присуство било примијетно и уз пут који од Косова поља води преко Суве реке до Велике Хоче и Зочишта.

Манастир Светих Козме и Дамјана је у септембру 1999. године миниран и уништен до темеља, упркос присуству њемачких војника из састава КФОР-а.

У том вандалском чину албанских екстремиста уништене су фреске и иконе, као и околне српске куће, а монаси су само неколико минута раније дислоцирани.

Током обнове, испод разрушеног манастира пронађена је икона светих врача из 14. вијека, поломљена на два дијела. На једном дијелу налазио се лик Светог Козме, а на другом лик Светог Дамјана.

Црква је обновљена у октобру 2004. године, за њену изградњу је коришћен камен старе цркве, а новоизграђена је скоро идентична порушеној.

Црква и посјед се сада налазе у специјалној заштићеној зони, у складу са Законом о специјалним зонама, који су косовске институције донијеле на приједлог Савјета Европе.

Срна