ВОДА ТРЕБИШЊИЦЕ ИЗУЗЕТНОГ КВАЛИТЕТА: Проблем и даље „пропусне“ септичке јаме

Вода Требишњице, често кажу старији Требињци, некада је била толико чиста да се могла и пити.

Здравко Мркоња, шеф лабораторије у „Хидроелектранама на Требишњици“, поводом Свјетског дана вода, за Радио Требиње истиче да ни данас није другачије: здравствених посљедица по онога ко би у Требишњици утолио жеђ вјероватно не би било, али се због строжијих стандарда квалитета у наше вријеме то свакако не препоручује.

Квалитет воде Требињшице, каже Мркоња, сачуван је у првом реду захваљујући чињеници да немамо развијену индуструју нити великих насеља у околини изворишта, уз ток ријеке, нити уз језеро.

„Прије десетак година, када је пуштен у рад уређај за пречишћавање вода у Билећи, направљен је велики корак у даљем очувању квалитета воде ријеке Требишњице. Требиње такође има пречистач, што је својеврсни куриозитет на подручју БиХ – да у пречнику неких тридесетак километара имамо два уређаја за пречишћавање вода. Тако да данас можемо да кажемо да још увијек имамо веома добар квалитет воде, а надам се да ће тако остати и у будућности“, истиче Мркоња за Радио Требиње.

Он каже да се квалитет воде Требишњице испитује више и чешће него било које друге ријеке у БиХ. Лабораторија ХЕТ-а најмање шест пута годишње обавља комплетну анализу, док се анализе само по одређеним параметрима обављају знатно чешће.

Појашњава да се приликом класификације вода по квалитету посматра преко 50 параметара, те да регулатива прописује да вода по квалитету пада у нижу класу ако и један параметар искаче иза утврђених граница.

И поред строгих и крутих прописа, вода Требишњице је у првој или другој класи, каже Мркоња.

„При чему је врло често у првој. И када је у другој класи, напомињем, то је само због понеког од параметара. Рецимо, вода језера често љети буде друге класе због презасићења кисеоником. Или кад концентрација хлорофила у води Требишњице пређе одређену границу, што се и не примјећује нити је ријеч о некој великој штетности. Ти параметри су поприлично крути. Ми морамо бити задовољни – и да је стално у другој класи, то је изванредан квалитет воде“, појашњава Мркоња.

Простора за унапређење увијек има, а у случају заштите вода Требишњице довољно би било да се придржавамо онога што је већ прописано.

Требиње и Билећа имају градске пречистаче, али би такве мини уређаје, напомиње он, требало да имају и сви угоститељски објекти смјештени уз ток ријеке или уз језеро.

Такође, сва домаћинства у Требињу и Билећи морала би бити прикључена на систем канализације – што још није случај.

„У Требињу и Билећи још има доста септичких јама, а ми се чак и хвалимо ако не морамо празнити те септичке јаме, ако оне негдје имају отвор. Тада све то одлази у подземље а често заврши управо у ријеци“, упозорава Мркоња.

Требињцима још увијек мањка свијести о значају заштите вода, сматра Мркоња.Подсјећа да нису ријетке сцене да уз ријеку и даље налазимо дивље депоније отпада.

Рад на подизању свијести, додаје он, има смисла само код наших најмлађих суграђана, док у дисциплиновању старијих помажу – само казнене мјере надлежних инспекција.

Радио Требиње