Враћа ли се старо име краћем рукавцу Требишњице?

Пратећи дјелимично на радију ток Тематске скупштине  града Требиње од 17. августа о. г., примијетио сам велику збрку око именовања рукаваца Требишњице, у којој је долазило и до неразумијевања међу учесницима у раду Скупштине. У вези с тим, помињано је и моје име, па се осјећам дужним да овим путем  разјасним у чему је неспоразум.

Као члан скупштинске комисије задужене за анализирање и предлагање имена улица и осталих градских садржаја, прије десетак година упозорио сам на неоправдано и нелегално преименовање водотока ПОТОЧИНА  у ЋАТОВИЋА КРАК, које је у оптицају у „Хидроелектранама  на Требишњици“, задуженим за газдовање нашим водотоцима. Тада је у   ХЕТ-у прихваћено моје упозорење, али, како спорни рукавац у међувремену није био предмет јавног интересовања, пало је у заборав тадашње рјешење.  Међутим, како су пројекти за урбанизацију земљишта које окружује тај крак и његову ревитализацију избили у први план, васкрснуло је и име настало у ХЕТ- у. На то сам писмено упозорио предсједника Комисије за именовање улица и других локалитета, али због краткоће дописа можда нисам био довољно јасан, па је створена пометња. Да бих поткријепио укоријењеност традиционалног имена водотока, које најбоље одсликава његову природу, наводио сам имена некад познатих купалишта на њему – Велика Поточина  и Мала Поточина. Управо је навођење имена та два дубља мјеста у кориту водотока довело до забуне па се име Велика Поточина почело везивати за дужи рукавац Требишњице, који нема устаљеног имена (Придворачки крак, Придворачки рукавац, а мјештани га зову просто Ријека). Дакле, хидроним Поточина се односи само на краћи рукавац Требишњице. Имена водотока су устаљена, она се не мијењају као имена људских творевина нити приватизују као у овом случају.

Својевремено сам испитивао топонимију мјесне заједнице Придворци, о чему је објављена студија у издању Српске академије наука и уметности („Ономастика Придвораца требињских“, Ономатолошки прилози САНУ, књ. XIX–XX, Београд 2009, стр. 523–620). За тај рад сам сакупљао грађу из катастарских књига и других писаних извора, као и са географских карата,  а највише испитивањем старијих мјештана, који су се сјећали имена појединих локалитета прије него је извршено одузимање њиховог земљишта и његово окрупљавање у веће комплексе, чиме су затрте границе између појединих имања и њива, што је довело до заборављања и њихових старих имена. У току тог испитивања никад нисам чуо нити прочитао ту ХЕТ-ову кованицу, која нема никаква реалног утемељења и која је резултат произвољне одлуке. Да сам је чуо или прочитао, наравно да бих је у поменутом раду регистровао и прокоментарисао.

Можда ће неко помислити да имам нешто против познатих придворачких Ћатовића. Напротив, у поменутој студији навео сам више микротопонима који упућују на некадашње њихово власништво: Ћатовића млин, Ћатовића јаз, Ћатовића махала, Ћатуша (њива), а у другој књизи („Водена кола на Требишњици“, Требиње  2014) навео сам готово заборављена имена кола за наводњавање: Горње (Ћатовића) коло и Доње (Ћатовића) коло, које су усљед честог мијењања власништва потисла имена мотивисана њиховом локацијом – Коло на Рупама и Коло на Дугом. Вјероватно, ни неки данашњи Ћатовић не би могао набројати толико микротопонима у придворачком атару мотивисаних њиховим презименом.

Поточина је данас сасвим умртвљена, затрпана  су некадашња купалишта омиљена због топлије воде и збрисана водена кола с њених обала зарад интереса Хидроелектрана. Сада се окреће нова страница, ХЕТ намјерава да исправи своју грешку и да оживи тај водоток, да му даде нове садржаје. Надајмо се да ће одустати од своје праксе нелегалног преименовања тог рукавца.

Саво Пујић/Глас Требиња