Вриједни и сналажњиви: Раде и штеде…

САРАЈЕВО l У 50 земаља света живи 1.671.177 рођених у БиХ, од којих је 57 одсто у земљама ЕУ, а рачунајући њихове потомке, процењује се да тај број достиже чак два милиона.

Према подацима Министарства цивилних послова БиХ, већина исељеника из БиХ добро се интегрисала у нове државе, те је више од пола милиона њих добило ново држављанство, не рачунајући Србију и Хрватску.

Сналажљивост им је јача страна где год да се појаве, па, примера ради, у Аустрији имају натпросечну стопу запослености – мушкарци 85,1 одсто, а жене 73,5 процената, што је највише у поређењу са целокупнлм активним становништвом Аустрије.

Просечни приходи по једном домаћинству из БиХ у западним земљама износе 3.400 евра, односно 6.663 марке, а раде углавном у секторима грађевине, услуга, туризма и у производњи.

Дијаспора уштеди четири милијарде

Не само да имају довољно за живот, већ нека истраживања показују да дијаспора БиХ годишње уштеди више од четири милијарде евра.

У Норвешкој имају веће приходе од било које друге исељеничке заједнице у тој земљи.

Истина, не зарађују више од домицилног становништва, али зато могу да се похвале да више од Норвежана похађају факултете – 38 процената, за седам одсто више него домаћини.

Део тог новца свакако заврши и у БиХ. Према подацима Централне банке, новчане дознаке из иностранства годишње су од две до 2,5 милијарди КМ, што представља стабилан приход у земљи.

Истовремено, инвестиције исељеника у БиХ се не рачунају одвојено, али се процењује да их је шест одсто уложило новац у средину из које су отишли, док их четвртина има намеру то да уради.

Као позитиван пример се истиче федерална општина Сански Мост у којој је 80 одсто инвеститора из дијаспоре.

Из једног од истраживања из 2014. у коме је испитано десет инвеститора повратника у ФБиХ и 13 у Републици Српској, јасније се виде препреке за значајнији прилив новца из иностранства.

Приватници су се тада жалили на институционалне и административне баријере, не само према њима, већ за све који желе да улажу у БиХ.

Од Србије до Венецуеле

Највише грађана БиХ одселило се у Хрватску – 409.357 и у Србију – 335.992. Више од 159.000 бивших држављана БиХ отишло је у Немачку, више од 132.000 у САД, док их је у Канади 39.500, у Италији 27.700, Француксој 13.900, Холандији 25.400. До Доминиканске Републике стигло је пет исељеника из БиХ, два до Естоније, четири су у Летонији, 24 у Венецуели. Највеће исељавање било је током рата када је око милион грађана отишло из БиХ.

Блиц