Za deceniju iz Srbije otišlo 100.000 ljudi

4144_1
BEOGRAD | Prema nekim procenama, iz Srbije se u proseku svake godine iseli od nekoliko hiljada do više desetina hiljada ljudi.
Pored zemalja zapadne Evrope i severne Amerike, sve više se za iseljavanje bira i zona Okeanije.
Stručnjaci poručuju da je uzaludno zalagati se za zaustavljanje migracionih tokova, već je, kažu, neophodno bolje održavanje veze sa iseljenim građanima.
Kao da je sporazum Tito-Brant, po kome su naši radnici šezdesetih i sedamdesetih godina masovno odlazili na Zapad, još na snazi. Milica je samo jedan od danas prepoznatljivih iseljenika, mlada osoba koja ne insistira isključivo na Evropi, već na stavu – želim da odem i neću se vraćati.
„Ono što je uticalo na mene je to što je cela porodica negde raseljena, i moj brat se iselio… Sada nemam vremena za čekanje i kada su me poslodavci sa Novog Zelanda ponovo kontaktirali, nisam razmišljala ni u jednom momentu“, priča nam Milica.
Činjenica je da je Srbija godinama u vrhu zemalja čiji stanovnici bolju šansu za život traže van granica svoje države. Uzalud smo na brojnim adresama tražili odgovor – precizni i usaglašeni podaci o emigraciji ne postoje, samo se pretpostavlja da godišnje u proseku i do nekoliko desetina hiljada ljudi napusti Srbiju. Potpuno je, kažu, pogrešno zalagati se za zaustavljanje migracionog toka, jer to jednostavno nije moguće, bilo gde u svetu.
„Problem Srbije je u tome što ne postoje takozvane cirkularne migracije, da se prati i uspostavi kontakt sa svetom koji tamo živi, da se Srbija razvija čak i bez njihovog fizičkog prisustva“, kaže Vladimir Petronijević iz Grupe 484.
Uz ove poslednje, zvanične podatke od pre četiri godine iz tzv. migracionog profila ide i objašnjenje da emigranti visokog obrazovanja i dalje biraju, pre svih zemalja – Kanadu, a onima koji imaju samo osnovnu školu ili ni to – na prvom mestu je Austrija. Sada većina visokorazvijenih zemalja u Evropi ima suficit nekvalifikovane radne snage, a siva zona u ovoj oblasti će kad-tad doći na red.
„Ni Srbiji naruku ne ide ni to što EU teži liberalizaciji migratornog toka koji se odnosi na visokoobrazovane… Najteže će biti, u razgovorima sa EU, regulisanje migracija za ljude koji nemaju odgovarajući stepen obrazovanja, jer tu ne postoji adekvatan interes“, kaže Petronijević.
Poslednji popis stanovništa otkriva da je u poslednjoj deceniji iz Srbije otišlo najmanje 100.000 ljudi. Možda će se smer procesa migracije okrenuti kada budemo postali zemlja članica EU.
RTS