За годину дана погубљено 2.000 људи

380987_1

Прошле године било је око 50 одсто више погубљења него у 2014, а међу њима су били и ментално заостале особе, и све то у само 25 земаља, каже се у извештају Амнести Интернешнала.

Испада да се онима „сретнијима“ или откотрљала глава или су страдали под плотуном стрељачког вода. Остале су вешали или су их убијали смртоносном ињекцијом. Према годишњем извјештају Амнести Интернешнал у 2015. години широм света погубљено је, након судских пресуда, најмање 1634 људи, у шта не улази Кина која број својих погубљења штити као државну тајну. Једино што је за Кину извесно јесте да је погубила више од 1000 људи, мада постоје назнаке да их је прошле године било нешто мање него преходне. То значи да укупан број „легалних убистава“ у прошлој години премашује 2000.

1634 извршених смртних казни значи да је број погубљених у казненим поступцима кроз државне правосудне системе порастао у односу на 2014. за чак 573, односно за око 50 одсто. И све то у само 25 држава света. А мрачна ранг листа након Кине даље иде овако: у Ирану 977, у Пакистану 326, у Саудијској Арабији 158. Као пета на листи држава које су законски убијале своје грађане следи САД, за који се зна да их је побијено тачно 28. Побијено је и најмање девет малолетника, од којих четворо у Ирану и најмање петоро у Пакистану.

Током прошле године на смрт је осуђено чак 1998 људи, а још много више, њих чак 20.292 целу 2015. или барем део године, провело је чекајући сусрет са својом судбином у ћелији смрти. Амнести Интернешнал је као посебно срамотну категорију навео листу земаља за које се са сигурношћу зна да су на смрт осуђивале и ментално инвалидне особе; осим уобичајених „антишампиона“ смртних казни ту се налазе још и САД, Јапан, Индонезија и Пакистан.

У свом извјештају Амнести Интернешнал цитира генералног секретараУН Бана Ки Муна:

„Нико до сада није успео да докаже да се смртном казном смањује стопа криминала.“

Поред тога, за државе попут Северне Кореје, Бахреина и Саудијске Арабије постоје докази да су нека од признања на основу којих су донесене пресуде, изнуђена мучењем, а за мноштво других пресуда прилично је јасно да су донесене у процесима у којима оптужени нису имали поштено суђење.

Подаци према којима је Амнести Интернешнал сложио извештај на 77 страница потиче, осим од службених државних података, такође и од адвоката, родбине осуђених, из медијских извештаја и од организација за људска права. За Сирију тако стоји да не постоји поуздан број погубљених којим би се баратало. Води се као да их није уопште било, те да је држава на смрт осудила 20 људи.

Извештај наводи и неке добре вести. Прошле године смртну су казну укинули ДР Конго, Фиџи, Суринам и Мадагаскар, чиме је број земаља које немају смртну казну порастао на 102. Међу онима који још увек имају смртну казну, велики је број оних који је више не примењују. Па кад се узму у обзир и оне које већ више од једне деценије нису никога погубиле, долази се до чак 140 земаља које законски или барем де факто немају смртну казну.

Илустрације ради, још 1977. у свету је само 16 држава укинуло смртну казну. Већ 1992. било их је 60, а од 1996. наовамо број земаља које су заиста и погубљавали људе, пао је са 39 на 25. У обе Америке тако данас смртну казну има само САД, а на целом простору Европе плус Русије, смртну казну има још само Белорусија.

Еxпрес.хр