Za osam godina smo dobili 9.000 doktora nauka

U ovom trenutku se školuje 15.000 doktoranada. – Za sto godina na šest državnih univerziteta je doktoriralo 16.860 naučnika…

beogradski univerzitet
BEOGRAD | Od 2005. godine do danas, Srbija je dobila 9.000 novih doktora nauka ili oko tri na dan, a u narednim godinama možemo da očekujemo još oko 15.000, pokazuju prvi, alarmantni podaci Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj.
Koliko je stanje ozbilјno, najbolјe govori uporedna statistika: za sto godina u Srbiji (od 1905. godine, kada je osnovan prvi srpski univerzitet zaklјučno sa 2005. godinom) na šest državnih univerziteta doktoriralo je ukupno 16.860 naučnika. Godišnje ovu titulu je dobijalo od 400 do 500 naučnika, a školske 2011/12 – čak 1.275!
Iako i sami ugledni profesori, autori ovog istraživanja priznaju da postoji problem sa pouzdanošću podataka, jer nemamo centralni registar odbranjenih doktorskih disertacija, jasno je da se Srbija suočava sa tendencijom inflacije najviših naučnih titula.
Tome su doprinele i doktorske afere koje su poslednjih meseci izbile na dva najveća državna i privatna univerziteta u zemlјi – Beogradskom i Megatrendu, što je bio i povod da najviše prosvetne institucije u Srbiji pokušaju da dođu do novih podataka u oblasti doktorskih studija.
Ono što je u ovom obimnom istraživanju takođe utvrđeno jeste da na univerzitetima ne postoji procedura za utvrđivanje plagijata: 35 odsto fakulteta kaže da ima neki oblik procedure, ali samo nekoliko može da navede i konkretno kako ona izgleda.
Profesor dr Kosta Andrejević, jedan od osnivača „Zadužbine Andrejević” koji je do sada jedini u zemlјi prikuplјao podatke o doktorima nauka i objavlјivao ih u ediciji „Naučnici Srbije”, za naš list kaže da se o „inflaciji” titula prvi put progovorilo s početkom osamdesetih, kada je godišnje doktoriralo od 424 do 505 naučnika. Ta tendencija se nastavila sve do 2005. godine, do kada je profesor prikuplјao podatke, ali samo za državne univerzitete.
Potom su usledile izmene Zakona o univerzitetu i uvođenje „bolonje”, čime su magistarske studije prestale da postoje. Dr Vera Dondur, predsednica Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj, kaže da iako su fakulteti prestali da upisuju studente na magistarske studije, mi i dalјe imamo magistre koji imaju prijavlјenu doktorsku tezu.
Osim toga, većina naučnika koja je doktorirala od 2005. godine, to su učinili po starom sistemu, dakle posle magistrature. Podaci iz ove studije dva nacionalna saveta pokazuju i da je na državnim fakultetima po starom doktoriralo tri puta više studenata nego po novom, a na privatnim fakultetima čak devet puta više doktoranata.
– U Srbiji je 2013. godine bilo ukupno 16.972 doktora nauka, između 35 i 70 godina, i gotovo 15.000 studenata doktorskih studija koji će titulu dobiti u narednim godinama. Gde će svi oni da se zaposle? I gde je tih 9.000 doktora nauka trenutno? Zašto smo reformisali zakon, a forsirali doktorate posle magistrature? – pita dr Dondur.
Ona podseća da je realnost i da smo imali fakultete bez dozvole koji su takođe obrazovali magistre, tako da koliko ih ima zapravo – to niko ne može pouzdano da zna, jer se dramatično razlikuju podaci fakulteta, Ministarstva prosvete, KONUS-a, Zavoda za statistiku.
Ovaj haos mora da stane, hitno je potrebno ustanoviti jedinstveni registar doktorskih diploma i doktorata – naglašava dr Dondur.
Na doktorskim studijama (po novom) u ovom trenutku je 10.499 studenata, plus još 3.832 magistra sa prijavlјenom doktorskom tezom (po starom).
– Doktorske studije ne mogu da budu masovne, ne može jedan mentor da radi sa deset ili 15 studenata. Ne smemo da dozvolimo da doktorske studije budu kursevi – jasan je stav akademika Ljubiše Rakića.
Sastavni deo ovog istraživanja bilo je i ispitivanje akademaca o stanju doktorskih studija u Srbiji. Oni su, recimo, rekli da se većina doktoranata sa mentorom sastaje ređe od jednom mesečno i da bi kvalitet poslediplomskih studija bio značajno pobolјšan ako bi imali veće mogućnosti boravka u inostranstvu, bolјi materijalni položaj i bolјi odnos sa mentorom.
Politika