Запад диже руке од Изетбеговића: „Ердоган и Бакир су исламистичка браћа“

ЦИРИХ │ Босна и Херцеговина је главно упориште турског утицаја у региону, пише швајцарски „Ноје цирхер цајтунг“.

Разлог је – Ердоганов политички ислам има савезника у предсједнику СДА и члану Предсједништва БиХ Бакиру Изетбеговићу.

– Откако је Реџеп Тајип Ердоган 2003. године преузео власт у Турској, та земља стално наглашава културолошку и историјску повезаност са муслиманским друштвима на Балкану. При том се заједничка прошлост региона у Османском царству приказује у новом и повољном свјетлу. Стотине грађевинских споменика из те епохе је спасено и често скупо рестаурирано. Турска се представља, не само као наследница империјалне традиције, већ и као модерна муслиманска држава, оријентисана ка привредном расту, која без проблема спаја религију и економски напредак. Тако су успостављене блиске везе са муслиманским религијским заједницама на Балкану и етаблирана мрежа школа под турским руководством. Тај програм се с правом означава као ’неоосмански’, јер он повезује повратак на традицију и историју с циљем да се повећа политички и идеолошки утицај Турске. Што се тиче подручја образовања, ту Турска без сумње даје велики допринос у модернизацији муслиманског друштва на Балкану – пише Ноје цирхер цајтунг о турском утицају на Балкану. Лист такође наводи да је унутартурски конфликт између Ердогана и Гуленовог покрета пренесен и на Западни Балкан.

„Браћа“ Ердоган и Бакир

Швајцарски лист оцењује да је Босна и Херцеговина главно упориште турског утицаја у региону.

– Разлог за то је што Ердоганов политички ислам има идеолошког савезника у председнику Странке демократске акције и члану Председништва БиХ Бакиру Изетбеговићу. Ердоган редовно подржава свог „брата Бакира“ на изборима. Политичка и економска повезаност између њих двојице, веома је велика – пише Ноје цирхер цајтунг.

Лист оцјењује да је долазак Ердоганове Странке правде и развоја (АКП) на власт у Анкари довео на власт и нову, религиозну елиту која има сасвим другачији поглед на Балкан од њених кемалистичких претходника: “Она на Балкан није гледала као на периферију или проблематичну зону, већ као на језгро старог царства из којег потичу њени бројни успешни везири и генерали. Тако је формулисана нова политика која би пре свега средствима ’меке силе’ требало да изврши утицај на, највећим делом секуларно муслиманско становништво“, пише швајцарски лист и оцењује: “Централни предуслов за улогу Анкаре на Западном Балкану, јесте сумња бројних муслимана у то да је Европска унија спремна за пријем тих земаља у своје чланство. Турска се тренутно представља као нелиберална аутократија. И док утицај ЕУ нестаје, на Западном Балкану се формирају сличне форме политичке владавине.“

Дугачак списак жеља

Њемачка канцеларка Ангела Меркел састаје се у четвртак (2.2.) са турским предсједником Реџепом Тајипом Ердоганом у Анкари. Берлинер цајтунг доноси текст под насловома “Списак жеља за Меркелову је дугачак“. Ово је прва посјета Меркелове Анкари након неуспјелог пуча у Анкари 15. јула прошле године. “Турски војници који траже азил у Њемачкој, однос двије стране према покушају пуча, обостране оптужбе због застоја у спровођењу споразума о избјеглицама: за разговор има много тема“, пише Берлинер цајтунг. “Још раније је канцеларка критикована због путовања – прије свега због тренутка у којем путује: Ердоган, наиме, у априлу планира референдум о уставној реформи којом жели да повећа своја овлашћења. То што га Ангела Меркел сада посећује, Ердоган ће да прода као подршку свом реформском курсу, упозорава опозициони политичар Кемал Киличдрагуглу.“

Дојче Веле