Zašto je Tito je mrzio Svetog Nikolu i Deda Mraza

dru-tito_620x0BEOGRAD | Poznato je da praznike uvek legitimišu vlasti i da su oni tu, baš kao što nam je objasnila i kustostkinja Muzeja istorije Jugoslavije, Ana Panić, “da slave ono što je na vlasti, pa su i Nova godina i drugi socijalistički praznici bili tu da zamene one stare religiozne praznike poput slava, Božića, Uskrsa“.
Zato je, u prvim godinama SFRJ, Deda Mraz bio osuđen kao boljševičko-klerikalna tvorevina jer je Josipa Broza Tita podsećao na Svetog Nikolu, slavu koju uopšte nije voleo.
Naime, Javne svetkovine su i te kako korišćeni u svrhu promocije komunizma i slavljene “po partijskom zadatku” brisale su granice između ličnog i društvenog, a jedna od glavnih funkcija bila im je integracija. Nova godina, koja do Drugog svetskog rata nije bila preterano popularan praznik među Jugoslovenima, trebalo je, kako nam je objasnila kustoskinja kustos MIJ-a, da u javnom životu SFRJ zameni dotadašnje obeležavanje Božića, ali i da vešto izbegne podvojenost stanovništva različitih veroispovesti i stvori osećaj pripadnosti jednoj zajednici – mlađanoj SFRJ.
Naravno, kada jedan političko-društveni pravac ima za cilj brisanje verskih razlika, uz tu priču nikako ne može ići Sveti Nikola. Pitanje je samo kako je to maršal Svetog Nikolu povezao sa Deda Mrazom?
„Zanimljiva je sama priča o etimologiji reči “Deda Mraz” i o njegovoj simbilici. Ona objašnjava zašto Tito nije simpatisao čikicu bele brade u crvenom kaputu. Naziv Deda Mraz, kako ga mi, zapravo, izveden je iz ruskog naziva “Ded morouz” i u nekadašnjoj paganskoj ruskoj tradiciji on je predstavljao kralja zime koji je išao od kuće do kuće, a njemu su ljudi darovali poklone, kao neku vrstu molbe da im hladna zima što bezbolnije prođe. A Deda Mraz, kakvog mi znamo iz dečijih filmova, sa dugom, belom bradom i crvenim kaputom nema veze sa tim “Ded Morozom”, već sa “Santa Claus” -om, koji je verzija holandskog starog božanstva, povezanog sa Svetim Nikolom“, objasnila je Ana Panić i dodala:
„Tako da su to dve struje koje su se spojile preko Koka Kole. Simpatičan dekica sa bradom i crvenom odećom podseća na Svetog Nikolu koji, takođe, ima crvenu odeću, dugu bradu i deli deci poklone, dok je kralj zime uvek bio u zelenom odelu i nikada nije bio tako debeo, već je predstavljen kao jedna mršava figura sa dugom, čak ni belom, već sivom bradom. Kralj zime nije ddelio poklone, njemu su ljudi davali darove u zamenu za bezbrižan zimski period“, rekla je kustokinja Muzeja istorije Jugoslavije i dodala da je zbog toga u prvim posleratnim godinama Deda Mraz bio nepoželjan na Titovim proslavama Nove godine, a i među narodom.
Antifašistički front žena, koji je u Jugoslaviji bio zadužen za afirmaciju Nove godine je, po rečima Ane Panić, “išao na to da Deda Mraza zameni mlada devojka, jer nova mlada država je stasavala i mlada devojka je trebalo da simbolizuje i državu i Novu godinu.
„Naime, postojao i ceo scenario po kome mlada devojka sreće staru godinu koja njoj priča o tome ko je bio dobar, a ko nije i kako je prošla ta prethodna godina. Zatim mlada devojka, kao personifikaija novog društva deli poklone deci, a u tom poslu je mogao i da joj pomaže stari partizan. Međutim, taj scenario se nikada nije ostvario“, otkrila nam je kustoskinja.
Verzije Deda Mraza kao lika variraju među različitim kulturama, religijama i narodima.
Poreklo ovog lika je iz starih religija germanskih i slovenskih naroda. Pokrštavanjem ovih naroda, njihova verovanja su kombinovana sa likom hrišćanskog episkopa Nikole.
U Holandiji i Belgiji, Sveti Nikola (Sinerklaas) ima pomoćnike koji se zovu Crni Petar (“Zwarte Piet” – na holandskom ili “Père Fouettard” – na francuskom).
Tradicija o svetom Nikoli ima mnogo paralela sa germanskom mitologijom, posebno sa bogom Odinom. Ovo uključuje bradu, šešir i koplje (danas štap) i torbu koju drže njegove sluge da uhvate nestašnu decu. I Sveti Nikola jaše belog konja kao i Odin. Pisma od slatkiša koje Crni Petar daje deci asociraju na Odinovo stvaranje runskih slova. Pesme koje se recituju tokom proslave i pesme koje pevaju deci se posvećene su Odinu kao bogu poezije.
Verovanje da Deda Mraz ulazi u kuće kroz dimnjak može poticati od priče o Svetom Nikoli koji baca novac kroz prozor, a u novijoj verziji priče, baca novac niz dimnjak ako naiđe na zaključane prozore.
Tako da, nakon višvekovnih verovanja i dovođenja u vezi Deda Mraza i Svetog Nikolu – nije ni čudo što je i doživotnog predsednika SFRJ simpatični dekica podsećao na sveca.
Telegraf.rs