Зашто се сјече Бадњак и како се уноси у кућу!

badnjak

Бадњак се сијече прије изласка сунца. Домаћин са синовима или унуцима иде у шуму да сијече бадњак, јер је обавезно да иде неко ко је млад.

Дрво које се бира за бадњак је скоро увијек млади храст или цер. Веома ријетко, ако је такав предио, бира се јела или бор.

Бира се младо и право стабло, величине толике да га домаћин на рамену може донијети кући. Прије него што га посјече, домаћин му се обраћа као да се ради о живој особи “Добро јутро бадњаче и честит ти Божић”, пише опанак.рс.

У неким крајевима домаћин прво приноси дарове бадњаку, вино или мед, па потом приступа сјечи. Први удар сјекиром је са истока. Бадњак треба исјећи из три пута.

Понегдје се трећи ударац задаје са запада да би бадњак пао ка истоку и дочекује се на раме. Негдје се пак пушта да падне непресјечен у потпуности. Тада се ломљењем, увртањем и сукањем одвоји од коријена а тај ломљени дио се зове брада.

Ивер који излијеће од бадњака има посебно значење. У неким крајевима покушавају да га хватају у ваздуху док излијеће.

Ивер се користи у многе сврхе. У неким крајевима га стављају међу карлице- посуде гдје се држи кајмак “да би кајмак био дебео као ивер” или међу кошнице да пчеле буду заштићене од зла или у воду коју потом сматрају љековитом.

Kада се за бадњак иде организовано, испред села, тада се прангијама и пушкама огласи одлазак у шуму, изабере у шуми храст који се претходно освјешта и залије вином и медом.

Поред чеза или кочија момци јашу неоседлане коње и чине велику веселу поворку која гласно објављује свој одлазак по бадњак.

Бадњак преко дана стоји напољу. У неким дијеловима Србије га облаче у кошуљу. Увече, пред вечеру, уноси се у кућу уз ритуал. Kада га домаћин уноси у кућу, заједно са сламом, домаћица га посипа житом, а домаћин га ставља уз огњиште.

Бадњак се, у неким крајевима, прво цјелива и маже медом. Потом се пали и приступа се “џарању”. То је обичај чачкања и распаљивања пламена који је код храста карактеристичан по искрама које искачу из пламена.

Хришћанска симболика бадњака

Бадњак симболише храст који су пастири донијели у витлејемску пећину гдје је рођен Исус и које је праведни Јосиф заложио да угријеје хладну пећину. Варнице које су полетјеле у небо су најавиле посебан догађај. Такође, бадњак је најава Часног крста Христовог.

Паганска симболика бадњака

Према историчару религије Чајкановићу, бадњак представља божанство своје врсте које се спаљује да би поново оживјело.

Према Дробњаковићу, он је битан моменат што се при Бадњој вечери призивају “домаћи покојници” што говори о вези са култом покојника. Поготово што је трпеза посна, служи се на слами и не поспрема се три дана већ само додаје.

Други аутори истичу посебну улогу бадњака као неку врсту заштитника огњишта.

Бадњак је повезан са сунчевим циклусом и потиче из култа поштовања сунца. Спаљивањем храста (светог дрвета) се из ватре рађало ново сунце и зато је прослављано у кругу огњишта.

Бадњак код других народа

Иако се мисли да је култ бадњака аутентично словенски, он је раширен свуда по Европи.

Више аутора тврди да је познато да су Kелти палили храст као дио култа чекања сљедећег љета. Од њих је то остало присутно дуго на британским острвима а познато је међу многим европским народима.

Срби и Русини ложе бадњак. Руси и Бугари ложе јелку, а некада су ложили храст (Бугари су га звали бдник). Французи као бадњак ложе трешњино дрво.
курир.рс