Зашто страни инвеститори чешће заобилазе БиХ?

 

375184_1

 

БАЊАЛУКА │ Међу разлозима због којих је смањен прилив страних инвестиција свакако су лоше пословно окружење и политичка нестабилност. Такође, не можемо се похвалити ни ефикасним радом јавне управе, нити владавином права.

Када је у питању инвестирање у БиХ, стручњаци наводе да је велики проблем компликована администрација и дуготрајни процеси да се нешто конкретно, на нашем тржишту, оствари. Привредни амбијент мора се знатно промијенити да би се заинтересованим страним инвеститорима олакшало улагање у БиХ. У односу на регију, БиХ биљежи пад страних инвестиција, јер се у самој привредној атмосфери већ годинама ништа битније не мијења.

Владимир Благојевић, портпарол Привредне коморе Републике Српске каже да постоји више разлога због којих биљежимо пад страних инвестиција.

„Међу разлозима због којих је смањен прилив страних инвестиција су лоше пословно окружење и политичка нестабилност. Такође, не можемо се похвалити ни ефикасним радом јавне управе нити владавином права“, каже за портал „БУКА“ Благојевић.

Он каже да нам је потребан сигуран систем, препознатљива, стимулативна и стабилна пореска политика, јер сваки озбиљан инвеститор, планирањем посла неколико година унапријед, жели тачно да зна колика су оптерећења, односно издвајања по свим основама. Међутим, Благојевић додаје да се ми не можемо похвалити том стабилном пореском политиком, јер чињеница је да нам се и фискални и парафискални намети стално мијењају, односно да често долази до нових оптерећења на привреду.

Благојевић каже да, уколико се поредимо са земљама у региону, једна од њихових предности јесу већи подстицаји.

„Приликом привлачења страних инвестиција, потребно је водити рачуна о секторима привреде и подручјима за улагање, али посебно и о улагачима, јер нека искуства показују да су поједини инвеститори, након извлачења одређене користи, напуштали овај регион и остављали проблеме иза себе. Оно што је сигурно јесте да су нама потребне инвестиције, али и подстицање домаћих улагања“, истиче Благојевић.

Као неке од позитивних примјера страних инвестиција у Републици Српској Благојевић наводи: Спортек Котор Варош, Хемофарм Бања Лука, Напцо бедс Петрово, Свислајон Требиње, ЕФТ Рудник и Термоелектрана Станари, која би ускоро требало да почне са комерцијалним радом.

Славиша Раковић, експерт за финансијске услуге, каже за наш портал да, без обзира на ниво страних инвестиција које су реализоване у БиХ од рата наовамо, данас имамо скроман резултат, а он је одређен ђелимично високом конкуренцијом, а највећим дијелом неразумијевањем стварности и концентрацијом на политичка питања од нематеријалног значаја, које су проводиле политичке елите у БиХ.

Раковић истиче да је једноставно БиХ поредити са регијом: „Оно што карактерише наше сусједе БиХ нема. Од једног тржишта концентрације у Београду које надмашује популационо цијелу БиХ, али на мањем простору, бољих комуникација, боље квалификационе структуре становништва, до једне пребогате регије Загреб-Вараждин у Хрватској. Ми сада имамо ситуацију да треба да се боримо са Македонијом, Албанијом, Црном Гором итд. за мјесто под сунцем, и ту имамо и неке упоредне предности. А имамо и сличност са комплексом политизације свега и ендемске корупције, која уништава економску конкурентност једног друштва“, каже Раковић за БУКУ.

Раковић истиче да је наш највећи проблем изостанак било каквих инвестиција, односно недостатак мотива за инвестиције.

„Како наша берза има мањи промет од кладионица, не треба много памети да се констатује недостатак амбијента. Масивни државни апарат и перверзан ниво јавне потрошње, спојен са бесмисленим фискалним оквиром, довео је до тога да у овом друштву једино расте штедња грађана у банкама. И морам нагласити заиста ендемску корупцију, која уништава и само друштвено ткиво, па закључити да својим понашањем и шаљемо одбијајући сигнал инвеститорима. Дакле, осим неких изузетних ниша, на тржишту енергије, малопродаје или доминације на тржишту финансијских услуга, страни инвеститори се тешко одлучују да улажу код нас, мада интереса има“, објашњава Раковић.

ПРОМЈЕНА ЈЕ ЈЕДНОСТАВНА

Раковић каже да „рецепт“ за побољшање привредне атмосфере мора укључивати рјешавање проблема корупције.

„Тамо гдје је држава уређена, и гдје се добро живи (не само мјерено платом), сви воле да дођу и привређују. Зато је тешко рјешење проблема, јер се не ради о неком скупу мјера које треба донијети нека власт, већ о укупном унапређењу амбијента. Свакако да је свођење корупције на толерантну мјеру предуслов, а и веома битан елемент значајног унапређења амбијента“, истиче саговорник.

Он напомиње да код нас има доста примјера успјешних страних инвестиција, а уопште страни инвеститори који су успјели пустити коријен готово су испод радара, нису уочљиви, а и из њихових примјера се може много научити.

„Уосталом, ми пијемо Нектар, штедимо у некој од страних банака, користимо тоалет папир и салвете из Бањалуке, а не помишљамо да су то продукти страних инвестиција“, закључује Раковић Славиша.

Из Агенција за унапређење страних инвестиција у БиХ кажу да БиХ има тржиште од око четири милиона становника, а да тржишта тих величина нису атрактивна да би мултинационалне компаније своје стратегије фокусирале на њих.

Јасмина Халиловић, портпаролка Агенције за унапређење страних инвестиција у БиХ, каже да када одлучују гдје инвестирати, страни инвеститори процјењују више аспеката неке земље, а један од основних је величина тржишта.

„Рецимо да БиХ има тржиште од око четири милиона становника. Тржишта тих величина нису атрактивна да би мултинационалне компаније своје стратегије фокусирале на њих. Нису то занемарива тржишта, али она нису интересантна мултинационалним компанијама. Имајући у виду да су страним улагачима пожељне оне дестинације за које је, уз стабилан и транспарентан законодавни/регулативни оквир, карактеристична политичка и економска стабилност, величина и снага тржишта, расположивост сировина и радне снаге под повољним увјетима итд, јасно је да ове критерије тешко може задовољити било која земља из региона“, каже Јасмина за БУКУ.

Она истиче да како би се компензирао овај недостатак, обједињавање понуде и потенцијала, те презентирање региона као цјелине може умногоме помоћи у подизању његове атрактивности. Уз остало, Јасмина додаје да се на овај начин шаље и порука о политичкој стабилности региона, непостојању административних баријера и препрека, те проходности идеја и капитала у регији.

Јасмина каже да БиХ пружа широк избор инвестицијских могућности у различитим секторима, а истовремено имамо и велику понуду веома јефтиног производно-пословног простора, прихватљиве трошкове пословања, расположивост радне снаге по повољним цијенама, уз постојеће потицаје везане за инвеститоре и извоз, а све би то могло бити интересантно инвеститорима.

„Уз ово, сектори туризма и енергетике, посебно производње чисте и обновљиве енергије, веома су атрактивни за сваког улагача. Оптимизам лежи и у чињеници да имамо стратешке инфраструктурне пројекте који могу привући значајна средства, као и приватизација више стратешких предузећа“, каже она.

За покретање значајнијег инвестиционог циклуса, портпаролка Агенције за унапређење страних инвестиција у БиХ каже да је потребно унаприједити прије свега пословни амбијент, а самим тим и имиџ земље, правни систем и осигурати политичку стабилност.

„Без наведеног, нећемо бити у ситуацији досећи ниво инвестиција који би биљежио значајан економски развој земље и запошљавање. Такођер, морамо напустити праксу да чекамо да нам инвеститори сами по себи дођу. Овдје је важно навести и потребу значајнијег промовирања земље и њених потенцијала у иностранству“, каже на крају саговорница.

Када је ријеч о пословном амбијенту, из Спољнотрговинске коморе БиХ савјетују да БиХ мора позиционирати своје мјесто и играти одговарајућу улогу на глобалном, регионалном и билатералном нивоу.

„Највећи дио надлежности и регулативе је на ентитетском нивоу, а додатни проблем је узајамна неусклађеност релевантних прописа, како садржајно, тако и временом усвајања и примјене. Иако и други сегменти имају потенцијал за јачање своје улоге, посебно тржиште капитала и осигурања, тренутно је само банкарство стратешки чинитељ и носитељ снаге финансијског сектора“, стоји у Приједлозима за побољшање пословног амбијента.

На крају можемо закључити да, уколико се нешто битно не промијени у административним и законским процедурама да би се олакшала страна улагања у БиХ, ништа се битније неће промијенити на овом пољу, а БиХ ће и даље заостајати за земљама у региону када су стране инвестиције у питању.
Бука