Завршен 5. симпосион: ТЕОЛОГИЈА И САВРЕМЕНИ СВИЈЕТ УЧИЛИ ЈЕДНО ОД ДРУГОГ

ТРЕБИЊЕ │ У Требињу је вечерас завршен 5. годишњи скуп „Теологија у јавној сфери“ , у организацији Центра за философију и теологију, при Епархији захумско-херцеговачкој и приморској.

И овогодишњи Симпосион – са циљем да кроз заједничка промишљања актуелних феномена  успостави мостове разумијевања између православне теологије и секуларне академске заједнице – у Требињу је окупио еминентне стручњаке из разних научних области, умјетности, православног богословља, али и учења других вјерских конфесија.

„Наши Симпосиони немају намјеру нити тенденцију да на постављене теме понуде коначна рјешења, него да важна и изазовна питања савременог свијета тематизије, да отвори дијалог са теологијом у којем ћемо са највећим међусобним уважавањем учити једни од других и тако се  сви заједно духовно обогаћивати“, поручио је у бесједи на затварању 5. годишњег скупа епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, додајући да је у том смислу и овогодишњи Симпосион испунио очекивања организатора.

Скуп је завршен предавањем знаменог америчког теолога грчког поријекла Аристотела Папаниколау, који је говорио о односу православља и секуларизма.

За Папаниколауа, склоност православних да критикују секуларизам друштава Запада, као политички простор лишен моралности, који жели да ограничи или укине живот Цркве, обично је реторика која нема упориште у истини, као што, у истом смислу, теолошки није оправдана тежња цркве у традиционално православним друштвима, посебно данас у Русији – да себи приграби ексклузивитет тумача друштвених вриједности и законске привилегије у односу на друге религијске заједнице.

Амерички теолог истиче да православни морају да прихвате да у савременом друштву, у којем црква више није „свеобухватна стварност“, постоје и људи који не дијеле исту вјеру, исти религијски морал или не вјерују уопште, чак и да стану у заштиту њихових права на слободу, једнакост и људско достојанство, макар она била и у супротности са учењем и етиком саме црквене заједнице.

Такав секуларизам либерално-демократског друштва – схваћен као радикалан захтјев за плурализмом, закључује Папаниколау, једини је могући избор за Цркву а посматран кроз перспективу хришћанског учења о љубави према другом – није стран ни хришћанској онтологији заједнице.

„Тачно је да постоје ризици везани за хришћански секуларизам, као што су институционално слабљење цркве, раздвајање националног од вјерског идентитета, смањење учешћа у богослужењима, те суноврата нечега што је очигледно православна култура. Али једина алтернатива томе је православље које је наметнуто државном силом – а то није теолошки у сагласју са свим оним што православни говоре о Богу, Христу, Цркви и човјеку“, казао је проф. Папаниколау.

У првом дијелу посљедњег дана симпозијума приређена су и краћа предавања-презентације –  од др Лазара Супића, са универзитета Беркли, посјетиоци су имали прилику да чују више о вјештачкој интелигенцији, о доживљају случајности у савременој физици говорио је мр Иван Шупић са Института фотоничких наука у Барселони, а о Курану као књизи о Богу, човјеку и космосу – доц. др Кенан Мусић са Факултета исламских студија у Сарајеву.

У претходна два дана симпозијума из различитих углова представници вјерске и научне заједнице разговарали су на панел-дискусијама, а овогодишње теме биле су „Депресија – болест савременог доба“, „Православна етика и дух капитализма: да ли православни народи пропадају?“, „Изазов клерикализма у Цркви“ и „Умјетност и канон: између аутентичног ропства и (не)аутентичне слободе“.

Р.С.