Здравко Шотра: Требиње се мења на боље

               

Чувени редитељ Здравко Шотра борави ових дана у Требињу. У наш град, дошао је да би отворио „Филмски кампус“ али и да одржи низ предавања студентима глуме из БиХ, Србије и Црне Горе. Требиње, за Шотру је други дом и како сам каже, не пропушта прилике да га посјети, а када има времена и да борави више дана у њему.

„Одавде сам поникао и овде се увек враћам. Сваку прилику ћу да користим да овде проведем време. У овом месту сам снимио много тога. На пример, ‘Повратак Дучића’. Правио сам документарни филм о њему, о изградњи Херцеговачке грачанице. Искористио сам прилику, па сам снимио и серију „Рањени орао“ и саветовао сам својим колегама да овде долазе. Али мислим да више никога не треба саветовати да долази у Требиње. Требиње је све популарније у Београду. Познато је као место где човек треба да оде и проведе лепе дане“, прича Шотра за Радио Требиње.

Да тур оператери стављају у свој програм „Анђелкину капију“ и да је серија „Рањени орао“ привукла велики број туриста у наш град, Шотру пријатно изненађује.

„Чуо сам то. У Београду смо, у једном дворишту снимили где Анђелка живи. Али нисмо имали овакав амбијент испред капије и то смо пронашли овде у Требињу. Онда се посетиоци нађу у чуду. Покушавају да уђу у кућу а оно нема тог дворишта јер је он у Београду. Па помисле да је серија велика превара“, нашалио се он.

Шотра је снимио много филмова и серија у току своје каријере, а на питање са којим глумцима највише воли да ради, одговара – СА ДОБРИМ!

„Али и међу њима има људи који су ми најдражи. Мислим, не само мени, него и многим другим људима, најдражи човек је био Драган Николић. Не само добар глумац, него како се каже у наслову књиге о њему „Господин мангуп“. И мангуп и господин значи, и драг човек и добар глумац. Све у једном. Таквог сигурно нећемо скоро видети. Његова сахрана је показала да је то један од најожаљенијих људи у Београду. Ја сам сарађивао са свим генерацијама, почевши од оних којих се више нико не сећа до ових сада студената режије и глуме. Много је глумаца прошло кроз мој посао.“

 

Шотра чега год да се дохвати то и народски речено и позлати. Готово да није снимио серију и филм које нису у брзом периоду доживјеле велики успијех.

„За то рецепт не постоји. Не знам ни одакле црпим инспирацију ни енергију. Нисам ничему приступао са научног становништва, нити критички. Радио сам само срцем и да детаљно изведем сваку причу до краја. То су људи препознали вероватно. Не знам други одговор.“

Питали смо га шта је сљедеће што планира урадити. Он се херцеговачки нашалио:

„А ђе ће више ђетурум да планира и да ради. Време ми је било давно да затворим радњу. То сам стотину пута рекао. Па онда ајде још само ово. Па онда да завршимо и „Санта Мариа де ла Салуте“. А сада имамо и нашег земљака Пиштала који је написао сјајну књигу о Тесли и његовом животу и младости па ми не да ђаво мира и покушавам нешто око тога. Не знам хоћу ли имати снаге да до доведем до краја. Али је ствар потпуно смислена и добра“, закључио је Шотра.

Сунчица Пешић