Жене у БиХ живе пет година дуже од мушкараца

zene babe

САРАЈЕВО │ Очекивана дужина живота је широко кориштен индикатор здравља становништва. У европској регији очекивана дужина живота при рођењу је порасла за 5 година од 1980. године и достигла 76 година у 2010. години, наводи се у извјештају о здравственом стању становништва и здравственој заштити у ФБиХ за 2014. које “Вечерњак” има у посједу те доносимо што су показала истраживања, пише вечерњи.ба.

Очекивана дужина живота при рођењу је већа за жене него за мушкарце. Смањење неједнакости у очекиваној дужини живота при рођењу између жена и мушкараца захтијева активности у вези са социјалним детерминантама здравља.

Дужи животни вијек
Према процјени Свјетске здравствене организације, очекивана дужина живота при рођењу за становнике БиХ је 76,65 година, при чему је за мушкарце 74,22 године, а за жене је нешто дужа и износи 79 година. Слично томе, према процјени Завода за јавно здравство ФБиХ, очекивана дужина живота при рођену за 2014. годину је износила 78,15 година, за жене 80,16, а за мушкарце 76,13 година. Становништво је носиоц економског развоја јер представља демографски оквир за формирање снаге која покреће и усмјерава све дјелатности. Све промјене и поремећаји у демографском развоју одразитће се на динамику и смјер друштвено-економског развоја. Становници европске регије, па тако и ФБиХ, живе дуже него раније.

Посљедњих година су документиране важне демографске и епидемиолошке промјене, које утиечу на будуће потребе за здравственом заштитом, превенцијом болести и промоцијом здравља, што је у вези с политиком Свјетске здравствене организације (СЗО) Здравље 2020. Према подацима Завода за статистику ФБиХ (ФЗС), средином 2014. на територију ФБиХ су живјела 2,336.722 становника, па је просјечна густима насељености износила 90 становника/км2. Дјеце до 14 година је било 390.115, што је у односу на претходну годињу мање за 0,4% с трендом константног опадања из године у годину, док је старијих од 65 година било 334.889, тј. за 1,09% више у односу на 2013. Жене су чиниле 50,4% становништва. Популација у ФБиХ је на граници стационарно-регресивног. Процијењено је да око 60% становништа ФБиХ живи у руралним подручјима. Урбана и рурална популација се разликује у социјалним детерминантама здравља.

Прираст у ФБиХ
У 2014. години природни прираст је имао негативну вриједност у шест жупанија: Посавској, Босанско-подрињској, Средњобосанској, Херцеговачко-неретванској, Западно-херцеговачкој и ХБЖ-у. Као и претходних година, у 2014. години стопа наталитета је највиша у Сарајевској жупанији (10,3‰), а морталитета у Посавској жупанији (13,1‰).
Н.Н./ХМС