Зентаи, бизарни јапански тренд

20160118191522_348616

У намјери да се ослободе притиска свакодневног живота, у Јапану се јавио један нови тренд, познат као зентаи, који подразумијева да они који слиједе тренд облаче комбинезоне од ликре, како би остали непрепознатљиви те како се о њима не би судило на основу физичког изгледа.

Они су већ основали и своје клубове и удружења, а редовно се састају, па чак и тако обучени одлазе у клубове и излазе у јавност.

Иако можда звучи иронично и бизарно, ови комбинезони помажу појединцима да се ослободе свакодневног стреса, опусте се, што је многима незамисливо. Међутим, с обзиром на то да је јапанско друштво подређено традиционалним вриједностима, а не жељама појединаца, овако се припадници зентаи покрета могу опустити само када су непрепознатљиви.

„Моја породица је конзервативна. Желе од мене да сам тиха и женствена, али ја имам своју особеност, коју не желим да гушим традицијом и конзервативношћу. Управо зато, када изађем са друговима, облачим овај комбинезон и само тако могу максимално да се опустим. У овом костиму могу да будем шта год желим и да радим све што пожелим“, каже Јукинико, студенткиња која је већ неко вријеме припадница зентаи покрета.

Анонимност коју дају ови костими је заправо основно што привлачи ове младе људе зентаи покрету.

„Људи нас не могу видјети, а и нама је тешко виђети њих. Дакле, у нашем покрету имамо људе разних професија; од наставниак до државних службеника, који долазе без идентитета, а који се само тако могу опустити и ријешити свакодневног притиска“, каже Миу Фуџицука, један од лидера овог покрета. „У Јапану постоји израз ‘елегантност тишине’, што значи да што се више кријете, то сте више привлачни другима. То је нешто на чему се, између осталог, заснива наш покрет“, каже Фуџицука.

Једна од припадница овог покрета каже да је службеница у канцеларији и да јој свакодневни живот и посао представљају велики стрес. Међутим, тек увече када обуче костим и изађе вани она може да се опусти и буде само своја.

Мој живот се увијек сводио на то да бринем шта ће други рећи за мене, шта ће мислити о мени. Стално сам настојала да будем смјерна. Међутим, то представља велики притисак, јер сам ја, у суштини, једна весела особа, која воли да се проводи. На крају сам схватила да ме све то гуши и почела сам да ван радног мјеста носим овај комбинезон, у којем ме нико не препознаје и у којем могу бити своја“, каже она.

Тренутно само у Токију има више од 3.000 припадника овог необичног покрета, а тај број расте из дана у дан. Друштвене мреже су пуне профила који се односе на овај покрет и заправо се популарност покрета и шири друштвеним мрежама. Занимљиво је да се зентаи проширио и на остатак свијета, па тако своју „подружницу“ има и у Енглеској, која се зове „Зентаи пројекат Енглеска“.

Икуо Даибо, професор токијског Мираи универзитета, каже да је овај тренд на неки начин показатељ друштвене напуштености.

„Истина је да се велики број Јапанаца осјећа изгубљеним, осјећају се напуштеним јер не могу пронаћи своју улогу у друштву. Скривајући свој прави идентитет, они желе да их људи прихвате онаквим какви јесу, без предрасуда“, каже Даибо.
Независне