Живот пише романе, а ми и даље читамо Алан Форда

Заљубљеници у стрип – Младен Жуловић, Дарко Куртовић, Доброслав Слијепчевић и Јово Вулешевић

Почетком деведесетих година у Требињу, у улици Др Левија, на улазним вратима зграде на броју 13, једног прољећног јутра освануо је плакат. На плакату, направљеном од листа из блока за цртање број 5, вјештом, али дјетињом руком, био је нацртан Френки Белевен, пензионисани ренџер препознатљивих дугих бијелих бркова. Упечатљив лик из Лунов Магнус стрипа. Исти плакат стајао је на вратима стана на првом спрату десно, испод плочице са презименом Брњош. Био је то путоказ, а и реклама за званично прву стрипотеку у нашем граду. Власник је био, тада осмогодишњи дјечак, Велибор-Бобан Брњош.

„Био је то период кад је мој седам година старији брат Љубиша престао да чита, купује и сакупља стрипове, а ја почео. Иначе, све што је он радио, морао сам и ја. Шлепао сам се уз њега. Тако сам од њега наслиједио и љубав према стрипу, али и према кошарци. И онда кад је он, ајде да кажемо, дошао у тинејџерске године кад га је више интересовала музика, школа, факултет…. ја сам преузео стрипове. Међутим, ускоро је почео рат и стрипова више није било на киосцима. Нисмо имали гдје да их купимо. Тада сам се досјетио да отворим стрипотеку гдје би давао стрипове на читање уз неку минималну накнаду, а од зарађеног новца куповао сам у Београду, гдје сам редовно ишао код бабе и ујака, бројеве који су ми недостајали. Као и у Требињу ако бих негдје наишао на неки стари број. Чланске карте и картони стрипова на којима смо уписивали ко је под којим бројем и ко је узимао који стрип били су папирићи из Индустрије алата гдје је мој тата радио“, евоцира успомене Велибор, кога породица и пријатељи зову Бобан, на вријеме кад су сви знали ко је Алан Форд, Блек, Загор, Текс Вилер, Мистер Но…

Прича нам Бобан да је у стрипотеци испочетка све функционисало беспријекорно, лијепо, баш онако како је замислио, али и да је на крају платио данак лаковјерности. Ратне године с једне, неодговорност чланова с друге и његова лаковјерност с треће стране, јер је био јако млад у свему овоме, довеле су до тога да му многи никад нису вратили стрипове које су позајмили на пар дана, а већина их и дан данас живи у Требињу.

„У стрипотеци сам имао 727 старих стрипова, које је већином Љубиша купио, а имали смо више од стотину чланова, од којих је сигурно половина редовно узимала стрипове. Међутим кад сам видио да остајем без великог броја јако вриједних стрипова, био сам разочаран. И нећете ми вјеровати, негдје прије 10-ак година, преосталих стотињак једноставно сам поклонио. До уназад двије-три године нисам имао ниједан стрип. Мало послије мене, стрипотеку је отворио и комшија Млађо (Младен Жуловић, прим. аут.). Његова се звала „Фантом“. Касније смо се и удружили па држали заједно стрипотеку, али као и сва дјеца тог узраста, мало смо били заједно мало се разилазили и тако редом“, наставља Бобан да приповиједа о стрип јунацима из дјетињства, док му око лица непрестано титра осмијех, и говори: „Мој омиљени стрип био је Мистер Но. За разлику од осталих који су могли све, Мистер Но је редовно добијао батине и био је много ближи реалности, а што се тиче чланова и стрипотеке „Френки“, морам признати да је Загор дефинитивно био најчитанији стрип“.

Димитрије Брњош је кренуо стопама свог оца Бобана

Данас, Бобан Брњош има нешто више од 300 стрипова. И даље обожава да их чита, али му је приоритет породица па по сопственом признању купује „троброје“ и „двоброје“ за мале паре и сакупља их у нади да ће насљедник Димитирије наслиједити стрип-ген. Каже неће му бранити, као што ни њему покојни отац Ђорђо није бранио, мада се плашио да стрипови не буду на првом, а школа на другом мјесту.

Млађо, Младен Жуловић је први пут стрип видио код кумова у Автовцу поред Гацка. Имао је тада девет година, али још увијек до детаља описује корицу „Монструма из мочваре“.

„Бобанова стрипотека је била ‘Френки’, а моја ‘Фантом’. Морам признати да сам помало био љубоморан на Бобана, јер је његове стрипове сакупљао Љубиша и били су старији од мојих. У ‘Фантому’ сам имао, сигурно, око 2000 стрипова. Стрипове су највише изнајмљивали наши другари. Ми смо живјели близу школе па су доста долазила и дјеца из школе. Ако би однијели по пет шест стрипова, кад би их враћали, послије два три дана, ако нису имали новац да плате, донијели би они нама неки њихов стрип и тако су плаћали. Нисам имао џеперац од родитеља, али јесам од стрипова. Још од тада обожавам читати Загора. То је мој јунак. У суштини највише волим ту вестерн причу, Индијанци, каубоји, страдање индијанског народа уопште. Могу рећи да ми је омиљен лик и Кен Паркер, затим серијал „ПРИЧЕ С ДИВЉЕГ ЗАПАДА“. Ја сам вестерн тип. Уопштено, волим да читам о Индијанцима и мимо стрипова. Имам све стрипове везане за Индијанце“, у даху нам прича Младен Жуловић и на питање о којем броју стрипова у његовој колекцији је ријеч – одговара: „Тешко је рећи тачан број. Жалим што су неки стари стрипови бесповратно уништени. Отац ми је бацио завидну колекцију у средњој школи. Тако да се, нажалост, као колекционар не могу похвалити тим баш старим бројевима, али могу издањима „Веселог четвртка“ из Београда, имам понешто и „Луденса“ из Хрватске, у суштини што је објављено на српскохрватском језику од Загора имам“.

Највећи колекционар стрипова у Требињу, слажу се сви који их читају, је Јово Вулешевић. И не само стрипова, већ и Политикиног забавника, филмова…, а Јоцо, како га пријатељи зову, се не сјећа кад се тачно почео занимати за стрипове, али се јасно сјећа да су се тада највише читали Бонели стрипови: Загор, Велики Блек, Текс, Мики, Марк, као и Астерикс, Талични Том, Рип Кирби, Флеш Гордон…

 „Стрип је био хит у нашој генерацији. Сви смо их читали. Киосци су били препуни стрипова. Онда је дошао рат. Одустао сам од њих. Сасвим случајно сам се вратио стриповима. Једног дана, док сам шетао поред ријеке, наишао сам на човјека који продаје старе стрипове. Застао сам и видио неке бројеве који су нама у дјетињству били страшно важни. Иначе, нама је било и страшно важно колико динара кошта који стрип. Било је то крајем деведесетих и узело је маха. Данас посједујем више хиљада стрипова. Стварно не знам тачан број. Имам само хиљаду Политикиних забавника. У ормарима, испод кауча, испод кревета, у подруму… на све стране. Принуђен сам продавати и мијењати ствари које су ми мање забавне управо због недостатка простора“, прича нам Јоцо и врло скромно признаје да има неке ријетке стрипове који су данас тражени међу колекционарима као што је први број Конана, први бројеви Текса, као и неки ријетки из Лунов Магнус стрипа.

Загор, Велики Блек, Капетан Марк, Алан Форд, Флеш Гордон, Рип Кирби…. само су неки од стрипова у њиховим колекцијама

„Ово је Калвин и Хобс, култни новински стрип, који је престао излазити у Америци прије двадесетак година. То су авантуре шестогодишњег дјечака. Ко воли да чита Хогара Страшног волио би и ово. Топло препоручујем овај стрип“, показује нам Вулешевић један дио завидне колекције и пресабира се колико година „живи“ у свијету стрипа.

„Око 35 и сви који ме познају, моја породица и пријатељи, знају ме таквог. Не буне се, а и џаба им се бунити“, слијеже раменима овај стрипофил и признаје нам да је обећао себи, да ће прије или касније, набавити стрип који му је мама први купила на киоску, а био је то Лунов Магнус, број 411 – Земљотрес.

И Доброслав Бобо Слијепчевић би волио имати први стрип, који је те ратне ’92. године угледао на једној Подгоричкој трафици. Било му је само седам година, а већ је из ратом захваћеног Мостара стигао у Подгорицу гдје су му живјели дјед, баба и ујак.

„Златна серија је већ била на издисају. Био је то 1065. број. Тада су паковали по три стрипа у целофан и продавали за неке ситне паре. Свидјела ми се насловница. Видио сам неког човјека како весла на сплаву по брзацима, у црвеној мајици са жутим симболом и тражио сам мами или ујаку да ми то купе. Они су наравно знали о чему се ради, јер су имали раније и своје мини колекције. Тад сам први пут прочитао Загора и љубав се родила на први поглед. Од тада до данас, имао сам више криза у сакупљању стрипова. Доласком у пубертет стрипови су постали тотални демоде у мом животу. Нисам водио рачуна. Било их је на све стране па би их мама послије 50 упозорења: „Склони! Сложи!“ одлагала у контејнер. То се десило два-три пута, али ја бих опет наставио да сакупљам, међутим, без неке велике куповине или грозничавог трагања за неким бројем“, прича нам освједочени љубитељ физике и музике. Мали ренџер, Кит Телер, био му је омиљени лик, како рече, јер је он једини растао у Бонели стриповима, једино је он мијењао лик, почео је као дјечак са округлом главом, а завршио је као одрастао и ожењен човјек.

Бобо нема омиљени стрип, али издваја Астерикса, јер је јако стар.

Објашњава: „Ово је ауторски стрип једног цртача и једног сценаристе. У питању су Бушини и Удерцо. Почели су 1961-62. године и од тада до данас изашло је само 37 бројева, док је поређења ради Загор догурао до 600 и нешто бројева редовне серије плус десетак споредних серија. Зашто? Па зато што је Астерикс много квалитетнији и што се тиче и приче и цртања. Уложен је много већи труд и аутори су хтјели оставити лични печат. Астерикс и Обеликс спадају у комичне стрипове“, истиче Слијепчевић који процјењује да посједује око хиљаду стрипова од којих оне на ћирилици чува за сина и додаје да је стрипофиле тешко укалупити, јер их има и међу мултимилионерима, глумцима, занатлијама, … физичарима као што је и сам.

Да стрип треба увести као изборни предмет у школи убјеђује нас Дарко Куртовић. Не само да је то девета умјетност, него, каже он, из стрипова се могу сазнати многи детаљи из опште културе.

„Био је један серијал гдје Загор путује у Јужну Америку тзв. Загорова Јужноамеричка сага. И на његовом путу до Јужног пола, сусрет са Кордиљерима, Аконкагвом, Мајама, шпанским конквистадорима … научио сам много о историји и географији овог континента. Мишљења сам да се највише може научити из стрипа Мистер Но. Људи који праве стрипове су невјероватно образовани. Посебно причам о италијанској школи стрипа. Конкретно Серђо Бонели. Зато сматрам да је предсрасуда да су стрипови само за дјецу. Стрип треба промовисати“, тврди Дарко кога је прво привукао Микијев забавник, а онда је „ђаво однио шалу“ и почели су се низати стрипови: Алан Форд, Златна серија, Лунов Магнус стрип, Загор, Дилан Дог, Чудовишта из Мочваре, Надзирачи …  али и Манге, јапански стрипови који се читају с краја ка почетку. Ипак, све ове године Дилан Дог остаје на првом мјесту.

Набраја Дарко своја интересовања и помало комично, а помало и тужно каже: „Срећом немам више пара. Иначе, не би ми се у кућу могло ући“.

Комични стрип – Астерикс и Обеликс

На простору бивше Југославије, па и у Требињу, стрип је доживио велики успјех јер је и хумор из стрипа доста близак нашем менталитету. Бритка сатира из стрипа и даље се редовно цитира, чак и међу оним ријетким људима који не знају ко је Грунф, али не могу да се не сложе с његовим крилатицама попут оне: „Боље испасти будала него из воза“ или „Боље издати књигу него пријатеља“. Колико је стрип био популаран осамдесетих година свједочи и емисија Телевизије Београд „Стрипоманија“, до сада вјероватно једна од најбољих из школског програма на овим просторима.

А данас? Данас већ можемо причати о потпуном повратку стрипа будући да се стара издања чувају, затим репринтују, а нова стижу у луксузним повезима.

Цијене стрипова

На питање колико је ово скуп хоби, опет су углас одговорили: „Читаће нам жене. Није скуп. Нимало. Ништа не кошта!“

„Неки бројеви попут Златна серија 13, Насиље у Дарквуду, која је прво појављивање Загора на нашем подручју, су јако скупи. Ако је тај број нов новцат иде до 800-900 еура. Иначе, најскупље продан стрип на аукцији је први број Супермена и коштао је 1 300 000 долара“, напомиње Младен Жуловић.

Најчитанији стрип у Југославији

Требињски стрипофили се слажу да култ најчитанијег југословенског стрипа „АланФорд“ и даље живи, те да је управо тај стрип припремио за живот многе генерације младих.

„Живописни ликови: Број Један, Сир Оливер, Боб Рок, Грунф и други, окупљени су око тајне групе ТНТ, а у средишту пажње је наивни момак Алан Форд који забуном постаје тајни агент. Предводник групе је бесмртни Број Један, кога из страхопоштовања чланови групе зову „Његова висост“. Године старости Броја Један се провлаче као мистерија кроз комплетан серијал, дозвољавајући читаоцу да на основу његових прича сам стекне представу о дужини његовог животног вијека, а наводно има успомене из античке Грчке и тврди да је упознао ликове попут Хомера. То је стрип двојице италијанских аутора Лућана Секија, познатијег по псеудониму Макс Бункер, и Роберта Равиоле – Магнуса, настао 1969. године. Својеврсни феномен популарног стрипа „Алан Форд“, је у томе што је био читан само у бившој Југославији и Италији, а иако је славна цвјећара смјештена у Њујорк, никад није преведен на енглески“, причају углас.

Сусрет са најпознатијим цртачима стрипа

Јово Вулешевић с поносом истиче да је упознао стрип цртача Давида де Кубелиса који црта стрип Мистер Но, као и Валтера Симпсона који је нацртао безброј стрипова, а најпознатији му је Бетмен.  Бобо Слијепчевић је упознао Галијано Ферија.

„То је човјек који је нацртао први број Загора и највише страница овог стрипа. Умро је прије двије или три године. Упознао сам га на сајму књига у Београду 2008. године. као и мог омиљеног Загоровог цртача Мауро Лаурентија. Њих двојица су ми написали посвету и нема тих пара за које бих ја продао ту књигу“, закључује наш разговор Доброслав Слијепчевић.

Јелена ДАНИЛОВИЋ/ Глас Требиња