28 личности које ће обликовати Европу 2018.

Бриселски портал Политико објавио је листу 28 личности које ће, према њиховој анализи, утицати на обликовање Европе 2018. године оцијењујући да ће лидери Европске уније већи дио наредних 12 мјесеци провести бавећи се њеном будућношћу.

На првом мјесту је Кристијан Линднер, лидер њемачких либерала који, како се објашњава, заузима кључну позицију у политици Њемачке нашавши се на челу конзервативног евро-опрезног сегмента бирачког тијела.

„Извлачећи прекидач“ у коалиционим преговорима у новембру, Линднер је гурнуо Њемачку у политичку кризу и поставио себе у средиште дебате која је услиједила, наводи портал.

У години у којој ће француско-њемачки мотор вјероватно водити дискусију о смјеру Европе, то га, како се додаје, ставља у позицију да дјелује као кочничар.

Више од било ког другог политичара Линднер ће – било у или изван владе – одредити колико ствари могу далеко да оду.

На листи се налази 18 мушкараца и 10 жена из 28 различитих земаља – политичара, бизнисмена, умјетника, писаца од којих се може очекивати да буду у средишту дјеловања наредних мјесеци.

Политико објашњава да је као и претходних година прикупљао сугестије, а затим у неколико рунди дебате рангирао личности са циљем да се пронађу они који заиста – а понекад и неочекивано – обликују своје земље или ЕУ.

Једноставно заузимање моћне функције, попут предсједничке, није довољно да аутоматски квалификује ту личност за листу 28 најутицајнијих.

Линднерова прва позиција слиједи након двије године у којима је лидерско мјесто на листи Политика била дефинисана растућим таласом популизма (мађарски премијер Виктор Орбан 2016.) и реакцијом на то (градоначелник Лондона Садик Кан 2017.)

Та промјена одражава осећање у Европи које, иако популизам можда није одступио, већ се вјероватно заглавио – бар за сада – оставља лидерима континента слободу да се баве основним узроцима тог феномена.

Политика се враћа у Европу због чега је од првих 10 личности на листи осам оних који практикују „рат другим средствима“, наводи Политико извињавајући се истовремено пруском генералу Карлу фон Клаузевицу.

Послије Линднера слиједе: британски министар екологије Мајкл Гоув – за кога се каже да је „мозак који стоји иза Брегзита (бр.2), француска министарка рада и „гвоздена песница Емануела Макрона“ Муриел Пенико (бр.3).

Ту су и холандски премијер Марк Руте (бр.4), предсједница доњег дома парламента Италије и борац против онлајн злоупотреба Лаура Болдрини (бр.5), потпредсједник Европске комисије и бивши фински премијер Јирки Катаинен (бр.7), извјестилац Европског парламента за Бреxит Ги Верхофстат (бр.10), наводи Политико.

Независне