Археолози у Церници код Гацка: ТРАГАЈУ ЗА ЗАДУЖБИНАМА КНЕГИЊЕ ЈЕЛЕНЕ ЛАЗАРЕВИЋ

ТРЕБИЊЕ │ На локалитету под Маковим валом у Церници код Гацка археолози Музеја Херцеговине Требиње, у сарадњи са београдским колегама, недавно су обавили прва археолошка истраживања  поред темеља старије средњовијековне цркве, за коју се претпоставља да је задужбина кнегиње Јелене Лазаревић, кћерке кнеза Лазара и супруге војводе Сандаља Хранића Косаче, приликом којих је пронађена и породична гробница.

Археолог Ивана Грујић, директор Музеја Херцеговине и руководилац истраживања наводи да су темеље цркве, која највјероватније датира са почетка 15. вијека, мјештани открили још 2013. године. Прва археолошка истраживања употпуњена су и форензичком анализом скелета.

Темељи су нађени на локалитету под Маковим валом, које је живо, савремено гробље. Уз темеље смо током археолошких ископавања прије десетак дана нашли породичну гробницу изнад које се налазио стећак у облику плоче са натписом ‘Кнез Никола Рашковић Дробњак‘ са пет скелета. У сарадњи са колегама са Биолошког факултета из Београда узети су узорци свих скелета, проф. Душан Кецкаровић је узео узорке, који су послати у Центар за форензику овог факултета на анализу, гдје ће се утврдити ДНК тих средњовијековних становника“, појашњава Грујићева за Радио Требиње.

У истраживања, чији је носилац Музеј Херцеговине, укључени су и чланови Удружења српских родословаца „Порекло“, који проводе „Српски ДНК пројекат“, како би се радила поређења средњовијековног и савременог становништва са овог подручја.

Археолошка истраживања ће, како се претпоставља, потврдити народно предање да је Јелена Лазаревић, супруга војводе Сандаља Хранића Косаче, у средњем вијеку подигла седам задужбина на простору Цернице, у близини средњовијековног града Кључа.

Сандаљ Хранић је ту једно вријеме и столовао, примао изасланике из Дубровника, издавао повеље, ту се одигравала врло жива трговина у средњем вијеку,то су били градови-тргови, са утврђењима у близини. Са друге стране, кнез Никола Рашковић се помиње у Дубровачком архиву, у књизи дужника из 1353. године, тако да се уклапа да је црква подигнута за вријеме Јелене Лазаревић, јер је гробница прислоњена уз темеље цркве, што говори о релативној хронологији – да је гробница млађа од цркве. То је година која нама може бити показатељ да је црква настала прије него што је сахрањен кнез Никола Рашковић Дробњак“, каже руководилац истраживања.

Наредне године, додаје она, планиран је наставак археолошких истраживања темеља ове цркве да би се утврдило тачно вријеме њене градње.

Ово је тек други пут да требињски археолози током истраживања узимају и ДНК узорке. Први пут су форензички узорци узети 2015. године, приликом истраживања гроба унутар цркве Светог Петра у Домашеву, а послати су на анализу у САД.

СУТРА ПОЧИЊУ ПРВА АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА ЦРКВЕ У МЕСАРИМА

Грујићева додаје да сутра почињу прва археолошка истраживања цркве Светог Илије у Месарима, која је национални споменик у Босни и Херцеговини.

Ова црква за сада се датује у 14. и 15. вијек, а претпостављамо да њени темељи припадају знатно старијем периоду, с обзиром да се ради о триконхалној цркви, што је неуобичајена основа за касни средњи вијек. Такве цркве се много раније датују и нису на подручју Херцеговине често заступљене, ископавањима у унутрашњости цркве сазнаћемо на којим темељима она лежи. Очекујемо да ћемо наћи и гробове, с обзиром да она лежи на праисторијској громили на којој су се људи сахрањивали још од предримског периода и да се сахрањивање обављало и у средњем вијеку на некрополи стећака око цркве“, наводи Грујићева.

До краја ове археолошке сезоне радници Музеја Херцеговина планирају и наставак истраживања средњовијековног комплекса у непосредној близини зграде ове установе.

Надам се да ћемо успјети да неколико пробних сонди-ровова направимо уз саму зграду музеја, прије наставка поплочавања Старог града, с обзиром да су досадашња истраживања у дворишту Музеја показала постојање великог грађевинског комплекса, средњовијековне палате са другим зградама и црквеним торњем-звоником. Сматрамо да је ово идеална прилика, прије постављања бетонских арматура, јер се након поплочавање на овом простору неће више моћи истраживати“, каже Грујићева за Радио Требиње.

Археолози Музеја Херцеговине ове године учествовали су и у археолошким истраживањима на подручју Скелана и Сребренице.

Влатка Мусић