Аутохтона богатства, требињска предност

ТРЕБИЊЕ I Источна Херцеговина, а Требиње посебно, као ријетко који дио Балкана, у прилици је да у по правилу избирљивом гастрономском свијету понуди нешто оригинално. Старо а ново, храну која је некада била неизоставни дио сваке требињске трпезе и која се упркос изазовима модерног свијета сачувала.

Ријетки, прије свега они старији, сјећају се да је некада редовна била пура од кукуруза „стоданца“, чорба од сочивице, сланутка, пита од смокава, рибља чорба од гаовице…

Брашно од кукуруза стоданца из Поповог поља на Terra Madre 2016.

Звучи примамљиво, интересантно и свакако као једна од великих предности у понуди.

То је свакако и једна наша, више него интересантна, идеја. Посљедња догађања иду ‘на наш млин‘. Прије извјесног времена, двије аутохтоне биљке које успијевају на подручју Требиња, парадајз јабучар и боранија рога, недавно су увршћене на свјетску листу ризнице укуса као производи високог квалитета и јединствених арома“, каже Гордана Радовановић из  организације „Slow food“ Требиње, Херцеговина, која је огранак међународне организације „Slow food international“.

Парадајз јабучар и боранија рога

Када се неки аутохтони производ уврсти у Ризницу укуса, која је свјетски каталог у којем мјесто проналазе локални прехрамбени производи изузетног квалитета, сорте воћа и поврћа за које се сматра да изумиру или изузетни производи чија се производња задржала у кућној радиности – онда је то значајно.

У Ризници укуса своје мјесто пронашло је 16 производа из БиХ, од чега чак осам са подручја Требиња и источне Херцеговине. Осим бораније и парадајза, ту су још сир и кајмак из мијеха, херцеговачки мед, грах пољак, поповски кукуруз „стоданац“ и херцеговачке суве смокве. А треба рећи и оно што је такође велика предност, а то је чињеница да је све то далеко од комерцијализације.

„Ове јединствене сорте су преживјеле упркос новим врстама које дају количину, али не и квалитет“, истиче Гордана.

Радовановићева најављује да ће се у каталогу Ризнице укуса ускоро наћи и риба гаовица, која обитава у подземним јамама ријеке Требишњице у Поповом пољу.

У овој причи неминовно се поставља питање – како су опстала (и остала) сјемена. Дакле, она оригинална сјемена…

Нема ту много мистерије. Прије је био обичај да најбољи дио од рода домаћин остави за сјемена за наредну годину. И још можда ту количину ‘појача‘. Ми смо у нашој кући одувијек тако радили. И остало је сјемена“, каже Новица Шишић, који на овим основама гради једну еколошки и аутохтоно утемељену причу у Газдинству „Шишић“ у Струјићима. И на све то још додаје:

Овај дио нашег завичаја Херцеговине обилује бројним другим аутентичним сортама, производима и јелима. То су поповски сланутак, стара лећа и боб, домаћа локална праса, али и стара сорта црвеног и бијелог лука из Поповог поља. Такође, у Поповом пољу расте сорта дивљих горких и слатких бадема, чији је укус много бољи од било којег бадема на нашем тржишту. Уосталом можете пробати и увјерити се у то“, каже Шишић.

И када једна прича тако лијепо и успјешно крене, економско-туристичко „клупко“ се одмотава и добија нову, још атрактивнију димензију.

„Све ово нам даје велику шансу. И Требињу и цијелој источној Херцеговини. Све ово о чему смо говорили може да се брендира као, рецимо, ‘slow food travel‘ туристичка дестинација. Можемо бити изузетно интересантна и квалитетна еногастрономска регија. И то нам је план. Италијани су од пице направили свјетску причу. Да се разумијемо – и ја волим пицу, али наш пријеснац, направљен од херцеговачког сира и кукуруза ‘стоданца‘ је много бољи, здравији и квалитетнији од пице. Ми имамо оно што други немају. Е то је наша предност“, каже Гордана Радовановић.

Нико, још увијек, не брани маштање.

Па за крај замислите један етно – slow food ресторан са требињским јелима. Ту би за доручак била служена „лења пита“ од требињских смокава, пријеснац, мед. За ручак би на менију био грах пољак, рибља чорба од гаовице, чорба од прасе, сочивица, сланутак. За вечеру, млади сир шкрипавац са врелим кукурузним пецивом, уз суве смокве или бадеме. А све то прелити са опет аутохтоним херцеговачким винима.

Уз добру рекламу и истрајност, овај ресторан био био јединствен на овим просторима. Заиста имамо оно што други немају.

Апликација

Гордана Радовановић каже да произвођачи јединствених сорти своје производе могу промовисати путем „Slow food planet“ апликације за мобилне телефоне, која за циљну групу има стране туристе.

„Апликација је урађена у склопу ‘Essedra 2‘ пројекта и међу ријетким смо регијама у свијету за које је Slow food international урадио ту апликацију. Они имају велику жељу да скрену пажњу Европе и свијета на туристичке потенцијале руралног, односно еногастрономског туризма у БиХ“, рекла је Радовановићева и додала да апликација пружа информације о произвођачима и ресторанима који нуде локална јела справљена на бази локалних намирница.

Р.М.

(Фото: „Slow food“ Требиње)