Богданић: У 2018. години доступно 26 нових здравствених услуга

Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Драган Богданић најављује да ће Фонд здравственог осигурања финансирати 26 нових здравствених услуга, које ће осигураницима бити доступне у здравственим установама Српске.

Богданић у интервјуу Срни наводи да се због тих услуга пацијенти, сада, углавном, упућују на лијечење ван Републике Српске.

Министар истиче да је у плану изградња болнице у Добоју и нада се да ће тај пројекат почети у 2018. години по принципу „кључ у руке“.

„Здравствени систем Републике Српске одговара свим захтјевима – те је до децембра 2017. године, кроз капиталне инвестиције, у здравство Српске уложено око 50 милиона КМ“, наглашава Богданић.

Он напомиње да је увођење нових услуга у претходним годинама допринијело знатном смањењу упућивања за лијечење ван Републике Српске, које је некада користило и по 20.000 осигураника годишње, а да је сада тај број три пута мањи.

„У посљедњим годинама, здравствени систем Српске је `велико градилиште`, а промијенили смо слику како амбуланти породичне медицине, тако и болница“, истиче Богданић.

Од 2006. до 2016. године кроз реализацију пројеката „Развојни програм Републике Српске“ и „Јачање здравственог сектора“ укупно је изграђено или реконструисано 127 објеката, односно 334 амбуланте породичне медицине.

Богданић прецизира да је кроз пројекат „Јачање здравственог сектора“ у реконструкцију, изградњу и опремање медицинском и немедицинском опремом амбуланти породичне медицине у 51 општини уложено укупно 47 милиона КМ, те да је у 2017. години отворено на десетине нових амбуланти.

Започета је градња нове болнице у Источном Сарајеву, која је већ изграђена до крова, а настављена је реконструкција и изградња Универзитетског клиничког центра Републике Српске. Очекује се да све то буде готово наредне године.

„Важно је нагласити да је пројекат изградње болнице у Источном Сарајеву специфичан по томе што је пројекат `кључ у руке` који подразумијева не само комплетну иградњу објекта и цјелокупно вањско уређење, него и потпуно опремање.

То значи – од софистициране медицинске, немедицинске опреме, намјештаја, санитета, па дословно до папуча и пиџама за пацијенте“, наводи Богданић.

Ову чињеницу, напомиње Богданић, многи занемарују када без икаквог основа критикују уговорену цијену пројекта и пореде оно што је неупоредиво.

Министар здравља и социјалне заштите Српске истиче да је посебно задовољство изазвало пресељење Клинике за плућне болести на локацију Паприковац, јер се тиме практично најављује и коначно пресељење свих хируршких клиника у ново, сјеверно крило Универзитетског клиничког центра Републике Српске.

Богданић додаје да из Српске, за сада, нема одласка врхунских љекара, начелника клиника и универзитетских професора.

„Цијели регион, па тако и наш, захватио је талас миграција свих профила, а међу њима и медицинских техничара. То су трендови које тешко можемо да зауставимо, али оно што је важно јесте да ти одласци, за сада, нису угрозили рад ниједне наше здравствене установе“, наводи Богданић.

Он напомиње да се здравство финансира од доприноса и да нема друге изворе прихода, те да је за потпуну стабилизацију, односно приближну усклађеност прихода и расхода неопходно да буду уведени додатни извори финансирања од акциза на дуван и алкохол, а то је одговорност власти на нивоу БиХ.

„Процјењује се да би у здравствени систем тим путем ушло око 50 милиона КМ, колико износе комплетни годишњи трошкови финансирања дијализе или радиотерапије или вриједност једне потпуно нове и опремљене болнице“, истиче Богданић.

Фонд здравственог осигурања Српске покренуо је иницијативу да се пет одсто из премије од аутомобилске одговорности директно издваја за здравствени систем, јер Фонд у случају повреда у саобраћајним незгодама у потпуности финансира лијечење повријеђених из редовних прихода.

Богданић наглашава да би Фонд по овом основу могао да оствари приход од око седам милиона КМ годишње који би могао да буде усмјерен у здравствени систем за квалитетније лијечење осигураника.

„Колико је апсурдна ситуација показује и чињеница да се сада може много брже наплатити оштећење на возилу, него трошкови који настају за лијечење лица повријеђених у саобраћајним незгодама.

Напомињем да се овдје не ради ни о каквој новој накнади за грађане, него желимо да на другачији начин буде уређено наплаћивање те накнаде“, каже Богданић у интервјуу Срни.

РТРС