Црна Гора поништила одлуке Подгоричке скупштине из 1918.

Посланици Скупштине Црне Горе усвојили су касно синоћ резолуцију којом се одлуке Подгоричке скупштине из 1918. године о присаједињењу Краљевини Србији, проглашавају ништавним.

За резолуцију је гласао 61 посланик, 46 је било за, 15 против, док уздржаних није било.

Резолуцију су подржали посланици парламентарне већине, Социјалдемократске партије и независни посланик Неђељко Рудовић.

Против су били посланици Демократског фронта, као и Горан Даниловић и Горан Радоњић из Посебног клуба посланика.

У резолуцији се, између осталог, наводи да је, прије, за вријеме и послије Великог рата, Црна Гора била суверена и међународно призната држава, дефинисана Уставом из 1905. године.

Истиче се и да Подгоричка скупштина није била њена легална институција, нити је легитимно конституисана на основу слободно исказане воље грађана Црне Горе.

Наводи се да је нелегалност Подгоричке скупштине, односно њена уставна непрепознатљивост и незаконито конституисање, формално-правни основ за ништавост свих њених одлука.

Оцјењује се да је Подгоричка скупштина била инструмент којим је извршен државни преврат у Црној Гори.

Велика народна скупштина српског народа у Црној Гори, познатија као Подгоричка скупштина, била је народно представништво Црне Горе након Првог свјетског рата.

Њена најпознатија одлука из 1918. године је била збацивање краља који је био у изгнанству од 1916. Николе Првог Петровића и његове династије Петровић-Његош у корист династије Карађорђевић.

Одлука Подгоричке скупштине од 26. новембра о уједињењу Црне Горе са Србијом била је увод у проглашење заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра у Београду.

Црна Гора и Србија биле су у разним облицима заједничке државе 88 година, односно све до референдум 21. маја 2006. године, на којем је изгласана црногорска независност.

Подсјећамо, након скупштинског засједања, полиција Црне Горе ухапсила је посланика Демократског фронта Небојшу Медојевића. Након тога, Виши суд је одредио притвор и другом посланику ДФ-а милану Кнежевићу.

СРНА