20160617191625_374901

ТРЕБИЊЕ │ Дражен Милић, академски сликар из Требиња, већ неколико година има јединствен самостални бизнис - једини је израђивач сувенира на простору источне Херцеговине, а посла има толико да ускоро планира проширити капацитете и запослити још некога.

Све је почело, каже овај скромни младић, по класичном шаблону у коме је осјећај за естетику повукао од оца молера, који га је наговарао да се бави архитектуром или грађевинарством, али је превладала жеља за сликарством, од кога, каже, ако сам себи не осмислиш посао не може да се живи на онај уобичајени начин професора или наставника сликарства.

"Тога сам био свјестан и када сам уписао Академију у Требињу. С обзиром на то да сам јако везан и за овај град и за породицу, још као студент сам размишљао како да себи обезбиједим егзистенцију, па сам занат печења керамике почео учити прије него што сам дипломирао, код једне жене у Београду. Након тога сам подигао кредит од тада доста вриједних 5.000 марака, купио пећ и полако сам почео с послом, свјестан да бих можда као грађевинац зарађивао доста више, али је ово посао који се не ради рукама, него срцем. Поприличан сам емотивац, па сам се одлучио за ово друго", каже Дражен.

Иако на почетку посао није цвјетао као данас, успио је за неколико година отплатити кредит и реновирати објекат оставе и сушнице у близини породичне куће, гдје данас има радионицу, основати приватну фирму Умјетнички занати "Арт шпајз", тако да сада планира проширити капацитете, направити ширу умјетничку радионицу и запослити нове људе. Већ је урадио план који је до танчина разрађен и који подразумијева и отварање галерије умјетничких предмета, не само његових, већ и умјетника из региона и шире.

У Требињу имају класичне галерије са сликама, али не и продавнице осталих умјетничких предмета попут керамике, скулптура и слично. Велики вјетар у леђа му је била и серија "Рањени орао", која је снимана у вријеме његових почетака, па је кренула помама за Анђелкином капијом, али је подршку имао и од локалне управе и туристичке организације, али и од пријатеља, туристичких водича који су туристе доводили до његове мале сувенирнице у пословном простору објекта Тунел, на западној капији требињског Старог града.

"Иако ми и сада помажу сви чланови породице, ово није нимало лаган посао. Планирам проширити капацитете и свакако још некога запослити јер имам доста већу потражњу него понуду јер све сам правим и цртам, али радим и за Мостар. Kад направим то проширење, посао ћу проширити и на Црногорско приморје, а имам и понуде за Дубровник, гдје се потребно више ангажовати и регистровати извозно предузеће, што планирам постепено", каже Милић.

Имао је, каже, и среће што се опредијелио за овај посао јер су његове највеће муштерије странци који купују сувенире и препознају и цијене ручни рад, али добрим дијелом и Србијанци. Најчешћи Милићеви мотиви су херцеговачке камене куће, у које је, признаје, јако заљубљен, а највише воли мотиве Старог града, који је за њега непресушна инспирација, као и његовим претходницима, па и његовој генерацији. С обзиром на то да је његова сувенирница у самим зидинама овог дијела града, најчешће инспирацију добија управо на радном мјесту док продаје сувенире, а сваки од њих је ручно рађен и уникатан. С поносом додаје да је од 2008, када се почео бавити овом ђелатношћу, до данас, сваке године имао повећање производње, онако како је узлазном линијом ишао и туризам у Требињу, а његови сувенири су током свих ових година завршили на свим континентима свијета. Зима ствара Највећи број сувенира Дражен Милић прави у зимском периоду, од новембра до фебруара, а с обзиром на то да Требиње има велики број сунчаних дана и у овим мјесецима, све што изађе из његове пећи суши се на природном сунцу, што је и најбоље за сувенире. Туристи, којих је највише љети, купују најчешће магнете који су сада највећи тренд, али се продају доста и сатови, свјетларници, тањири...

Независне новине