Двије параде за врућу јесен у Србији

517312_gej-parada-01foto-fonet-n-djordjevic1_ff
БЕОГРАД l Србија ове године неће имати једну „Параду поноса“, већ двије! „Транс прајд“ који ће окупити транс-особе, односно они који су промијенили пол или се осјећају заробљени у свом тијелу (трансвестити), биће одржан 20. септембра у Пионирском парку у Београду.
Док ће учесници „геј параде“ шетати централним градским улицама, учесници „транс прајда“, како је најављено, само ће стајати у парку између Предсједништва, Скупштине Србије и Скупштине града.
„Транс прајд“ је планиран за исти дан када се завршава „Недеља поноса“ и одржава геј парада, па је већ сад сигурно да ће додатно загријати ионако ужарену атмосферу.
Криминолог Златко Николић страхује да би безбједност овога пута могла да буде угрожена још више него раније, јер у околностима у којима се налази Србија, „обични грађани“ немају слуха за ту врсту проблема:
“То је само доливање уља на ватру и питам се коме треба тако нешто, када ионако имамо потенцијалних безбједносних проблема због великог броја миграната?! То је и додатни трошак, јер треба платити ангажовање полиције. Постоје и други начини да се такви проблеми ријеше, јер они се ионако рјешавају законима, усвојеним у скупштини, а не на улици. Не треба нечији осјећај инфериорности, макар му га наметнули и други, преносити на социјалну сферу”, каже Николић.
Десетак операција годишње
Пол годишње у Србији промјени шест до девет особа, а захтјев поднесе њих двадесетак. У посљедње двије деценије, према подацима ЛГБТ удружења, 150-200 људи у нашој земљи подвргло се тој операцији.
„Транс прајд“ је већ изазвао полемике, мада до њега има већ мјесец дана. Ултрадесничарске организације су се већ побуниле на друштвеним мрежама, док су нову параду подржали неки посланици, попут Бранка Ружића (СПС) и Борислава Стефановића (ДС).
Зашто трансексуалне особе протестују? Главни разлог је, како кажу, дискриминација и недостатак прописа који би им олакшао живот. Држава већ неко вријеме размишља о доношењу закона о промјени пола због практичних проблема с којима се срећу не само трансродне особе које се подвргну операцији, већ и матичари.
После промјене пола, особа обично мијења и име, и, сходно правоснажној судској одлуци у ванпарничном поступку, матични број.
Проблеми настају ако је била у браку и има дјецу и заједничку имовину (недавни случај мајора ВС Хелене). Она за трен може да остане без свега.
Агенције